Србија одскочна даска за Кину

Претходно је, као знак уважавања Србије и посебних билатералних односа две земље, 2014. у Београду организован трећи самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе, коме је присуствовао кинески премијер Ли Кећанг. У званичној посети Кини били су Александар Вучић и претходни председник Томислав Николић. Вучић је у мају ове године, као изабрани председник, учествовао на међународном форуму „Пут и појас за међународну сарадњу”.

Пријатељство Србије и Кине и Си и Вучић су у различитим приликама оценили јаким „као челик”, а ако би се билатералне везе изразиле у новцу, онда је реч о више од 5,5 милијарди евра кинеских инвестиција у српску инфраструктуру. И то не само захваљујући глобалном пројекту „Један појас – један пут”, како је навела у јуну ове године потпредседница владе и министарка инфраструктуре Зорана Михајловић, наводећи да су традиционално добри политички односи две земље, захваљујући политици владе, прерасли у још бољу економску сарадњу.

Споразум о стратешком партнерству са Кином резултирао је конкретним пројектима на којима раде кинеске и домаће компаније, као што су Пупинов мост преко Дунава (први кинески мост у Европи) и Коридор 11, односно ауто-пут који ће повезати Србију са Црном Гором и омогућити излаз на Јадранско море, односно повезивање са луком Бар. Две земље заједно раде на једном од најважнијих пројеката у железници, а то је модернизација пруге Београд–Будимпешта на Коридору 10. И то ће бити прва пруга коју ће Кинези радити на европском тлу.

Да ли посета Менга означава да се односи Србије и Кине, са политичког и економског терена сада пребацују и у сектор безбедности? Ово питање је посебно значајно у светлу важних пословних подухвата Пекинга у Србији, коју многи западни аналитичари означавају као центар за кинеске инвестиције и одскочну даску за уплив у Европу. Не треба заборавити да је Менг, као шеф моћне партијске Комисије за политичка и правна питања, истовремено и надређен свим министрима који контролишу ресоре безбедности и силе у најмногољуднијој земљи света. Овој комисији под руководством Менга припадају јавна и државна безбедност, Врховни суд, државни тужилац, министар правде, Народна оружана милиција (унутрашња војска), али и Централна комисија за проверу дисциплине, формирана за борбу против корупције у врху КПК.

Јучерашњи разговор Менга и потпредседника владе и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, након што су положили венце на спомен-плочу подигнуту у знак захвалности Кини и у знак сећања на погинуле кинеске држављане у бомбардовању Амбасаде Кине 1999. године, протекао је у знаку поверења две државе. „МУП и сви безбедносни органи пружиће безбедност и максималну заштиту кинеским привредницима и туристима, којих је све више и свима који хоће да инвестирају у нашу земљу. Желим да уверим наше госте да у светлу наших све ближих братских односа могу да рачунају на Србију и МУП у сваком тренутку”, поручио је Стефановић.

Менг је на то додао, преноси Танјуг, да је на састанку договорено да ће Србија и Кина предузети јаке мере у сузбијању организованог и прекограничног криминала и тероризма. Преносећи „пријатељски поздрав председника Кине Си Ђинпинга братском и пријатељском народу Србије” и наводећи да је и овај сусрет био пријатељски и успешан, Менг је додао: „Кинеска влада је посвећена даљем продубљивању свеобухватног стратешког партнерства са Србијом”.

Министар трговине Расим Љајић у мају је изјавио да је циљ да Београд и Србија постану „регионални центар, економски хаб (чвориште), за кинеске инвестиције и кинеске компаније у овом делу Европе”. Изгледа, међутим, да ове поруке не наилазе на превише одушевљења на Западу. „Њујорк тајмс” је пре неколико дана у тексту о кинеском продору на Балкан оценио да стратегија Кине користи проблематичне односе ЕУ са земљама западног Балкана и указао да – пошто се САД повлаче са светске сцене – Кина жели да прошири свој утицај право у срце Европе.

Чињеница је да је простор Балкана једна од најпожељнијих тачака за приступ Кине ЕУ и коридор до севера Европе из грчке луке Пиреј, коју је кинеска компанија преузела још 2016. године. Брисел сада износи страховања да се правила ЕУ неће поштовати, а велике луке на северу ЕУ се не радују конкуренцији. Влада у Пекингу луку Пиреј и пругу Београд–Будимпешта сматра главном капијом за кинески извоз у Европу, писао је у мају ове године бриселски портал „Евроактив”, закључивши да кинески утицај попуњава празнину на западном Балкану, који губи наду у проширење ЕУ.

Планови од Будимпеште до Солуна

Радови на прузи Београд–Будимпешта требало би да почну до краја 2017, иако се, према првобитним плановима, на то рачунало још пре две године. Брисел је закочио овај пројекат, проверавајући да ли је чланица ЕУ, Мађарска, као трећи потписник уз Србију и Кину, поштовала све европске процедуре за склапање оваквог посла. Од кинеско-српских пројеката ту су, поред осталог, и грађевински радови на термоелектрани „Костолац”, као и отварање Кинеске банке почетком ове године. Већ 2018. очекује се завршетак радова на изградњи Кинеског културног центра у главном граду, чија вредност се процењује на 45 милиона долара. Могућ је и улазак кинеске компаније у РТБ Бор, а већ неко време је у најави и отварање директне авио- линије Београд–Пекинг. У јавности се доста спекулисало и о могућности изградње међународног пловног канала Морава–Вардар до Солуна