Srbija odskočna daska za Kinu

Prethodno je, kao znak uvažavanja Srbije i posebnih bilateralnih odnosa dve zemlje, 2014. u Beogradu organizovan treći samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, kome je prisustvovao kineski premijer Li Kećang. U zvaničnoj poseti Kini bili su Aleksandar Vučić i prethodni predsednik Tomislav Nikolić. Vučić je u maju ove godine, kao izabrani predsednik, učestvovao na međunarodnom forumu „Put i pojas za međunarodnu saradnju”.

Prijateljstvo Srbije i Kine i Si i Vučić su u različitim prilikama ocenili jakim „kao čelik”, a ako bi se bilateralne veze izrazile u novcu, onda je reč o više od 5,5 milijardi evra kineskih investicija u srpsku infrastrukturu. I to ne samo zahvaljujući globalnom projektu „Jedan pojas – jedan put”, kako je navela u junu ove godine potpredsednica vlade i ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović, navodeći da su tradicionalno dobri politički odnosi dve zemlje, zahvaljujući politici vlade, prerasli u još bolju ekonomsku saradnju.

Sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom rezultirao je konkretnim projektima na kojima rade kineske i domaće kompanije, kao što su Pupinov most preko Dunava (prvi kineski most u Evropi) i Koridor 11, odnosno auto-put koji će povezati Srbiju sa Crnom Gorom i omogućiti izlaz na Jadransko more, odnosno povezivanje sa lukom Bar. Dve zemlje zajedno rade na jednom od najvažnijih projekata u železnici, a to je modernizacija pruge Beograd–Budimpešta na Koridoru 10. I to će biti prva pruga koju će Kinezi raditi na evropskom tlu.

Da li poseta Menga označava da se odnosi Srbije i Kine, sa političkog i ekonomskog terena sada prebacuju i u sektor bezbednosti? Ovo pitanje je posebno značajno u svetlu važnih poslovnih poduhvata Pekinga u Srbiji, koju mnogi zapadni analitičari označavaju kao centar za kineske investicije i odskočnu dasku za upliv u Evropu. Ne treba zaboraviti da je Meng, kao šef moćne partijske Komisije za politička i pravna pitanja, istovremeno i nadređen svim ministrima koji kontrolišu resore bezbednosti i sile u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Ovoj komisiji pod rukovodstvom Menga pripadaju javna i državna bezbednost, Vrhovni sud, državni tužilac, ministar pravde, Narodna oružana milicija (unutrašnja vojska), ali i Centralna komisija za proveru discipline, formirana za borbu protiv korupcije u vrhu KPK.

Jučerašnji razgovor Menga i potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, nakon što su položili vence na spomen-ploču podignutu u znak zahvalnosti Kini i u znak sećanja na poginule kineske državljane u bombardovanju Ambasade Kine 1999. godine, protekao je u znaku poverenja dve države. „MUP i svi bezbednosni organi pružiće bezbednost i maksimalnu zaštitu kineskim privrednicima i turistima, kojih je sve više i svima koji hoće da investiraju u našu zemlju. Želim da uverim naše goste da u svetlu naših sve bližih bratskih odnosa mogu da računaju na Srbiju i MUP u svakom trenutku”, poručio je Stefanović.

Meng je na to dodao, prenosi Tanjug, da je na sastanku dogovoreno da će Srbija i Kina preduzeti jake mere u suzbijanju organizovanog i prekograničnog kriminala i terorizma. Prenoseći „prijateljski pozdrav predsednika Kine Si Đinpinga bratskom i prijateljskom narodu Srbije” i navodeći da je i ovaj susret bio prijateljski i uspešan, Meng je dodao: „Kineska vlada je posvećena daljem produbljivanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Srbijom”.

Ministar trgovine Rasim Ljajić u maju je izjavio da je cilj da Beograd i Srbija postanu „regionalni centar, ekonomski hab (čvorište), za kineske investicije i kineske kompanije u ovom delu Evrope”. Izgleda, međutim, da ove poruke ne nailaze na previše oduševljenja na Zapadu. „Njujork tajms” je pre nekoliko dana u tekstu o kineskom prodoru na Balkan ocenio da strategija Kine koristi problematične odnose EU sa zemljama zapadnog Balkana i ukazao da – pošto se SAD povlače sa svetske scene – Kina želi da proširi svoj uticaj pravo u srce Evrope.

Činjenica je da je prostor Balkana jedna od najpoželjnijih tačaka za pristup Kine EU i koridor do severa Evrope iz grčke luke Pirej, koju je kineska kompanija preuzela još 2016. godine. Brisel sada iznosi strahovanja da se pravila EU neće poštovati, a velike luke na severu EU se ne raduju konkurenciji. Vlada u Pekingu luku Pirej i prugu Beograd–Budimpešta smatra glavnom kapijom za kineski izvoz u Evropu, pisao je u maju ove godine briselski portal „Evroaktiv”, zaključivši da kineski uticaj popunjava prazninu na zapadnom Balkanu, koji gubi nadu u proširenje EU.

Planovi od Budimpešte do Soluna

Radovi na pruzi Beograd–Budimpešta trebalo bi da počnu do kraja 2017, iako se, prema prvobitnim planovima, na to računalo još pre dve godine. Brisel je zakočio ovaj projekat, proveravajući da li je članica EU, Mađarska, kao treći potpisnik uz Srbiju i Kinu, poštovala sve evropske procedure za sklapanje ovakvog posla. Od kinesko-srpskih projekata tu su, pored ostalog, i građevinski radovi na termoelektrani „Kostolac”, kao i otvaranje Kineske banke početkom ove godine. Već 2018. očekuje se završetak radova na izgradnji Kineskog kulturnog centra u glavnom gradu, čija vrednost se procenjuje na 45 miliona dolara. Moguć je i ulazak kineske kompanije u RTB Bor, a već neko vreme je u najavi i otvaranje direktne avio- linije Beograd–Peking. U javnosti se dosta spekulisalo i o mogućnosti izgradnje međunarodnog plovnog kanala Morava–Vardar do Soluna