Од плазма кугле до Леонардовог моста

Какав је то извор који свира и зашто од те „мелодије” титра вода у посуди када се мокри дланови ставе на њене ручке, покушали су да докуче посетиоци Галерије науке и технике САНУ. Они су се обрели поред „Извора у чинији воде” – тако се звао један у низу експеримената, а затим су пожелели да као Илија Пуђа, ученик Математичке гимназије, испаљују из вртложног топа беле кугле – прстенове од ваздуха.

– Кратак ударац по дну бубња довољан је да се у ваздуху формирају фигуре у облику ђеврека, он је довољно снажан да на неком растојању угаси свећу – објаснили су гимназијалци волонтери. Пуђа је додао и да се примери вртлога у стварности могу видети код вулкана или на авионским крилима. Његова школска другарица Анђела Башић саветовала је да гости пробају цртање клатном. За ову прилику плоча и оловка причвршћене су на клатна која могу независно да осцилују.

Малишанима је било занимљиво упознавање са пикселима, док су се одрасли загледали у магични кофер, који је требало да подигну и да се окрену. У томе нису успели јер кофер реагује по својој вољи. Тајна кофера сакривена је у његовој унутрашњости. Замајац у коферу ротира попут жироскопа, брзином од неколико хиљада окрета у минути. Водичи кроз изложбу казали су да се овај ефекат користи за стабилизацију прекоокеанских бродова на великим таласима, а жироскопски ефекти нам на исти начин помажу да одржимо равнотежу док возимо бицикл.

Многи су се заинтересовали и за ферофлуиде (магнетне течности). У свакодневном животу они се користе, између осталог, и као материјали за звучнике, и то за пригушивање звука. У овој својеврсној лабораторији уприличена је и трка вртложних струја. Низ шипке су се бацали комади метала између два реда јаких стабилних магнета. Неки комади падали су брзо, док су други „лебдели” на путу до земље. Да се занимљиве ствари догађају када светла у боји бацају сенке могли су да се увере они који су изучавали како изгледа њихова сопствена сенка док стоје испред места осветљеног светлом у боји, а могли су да се увере и у значење тродимензионалне сенке. Налик чаробној – тако је изгледала плазма кугла. Био је видљив блесак у њој. Када се кугла дотакне прстима, акумулира се електрицитет, који додиром може да се пренесе и на другу особу, што она осећа као пецкање струје.

Неимарима је стављено на знање да је могуће изградити мост без шрафова, ексера или конопца, али само ако се поштује конструкција коју је осмислио Леонардо да Винчи. Због тога се и мост зове Леонардов мост.

Сав овај фасцинантни свет физике представљен је на поставци „Наука кроз забаву” која ће бити отворена до 29. септембра.

Ђаци, студенти, наставници и сви они које занимају закони статике, магнетизма, механике, светлости… имаће прилику да у осамнаест атрактивних експеримената науче доста тога и да се забаве.

Изложбу су организовали Институт за физику, Универзитет у Штутгарту, Галерија науке и технике САНУ и Центар за промоцију науке.

Током трајања изложбе биће организоване групне ђачке посете и радионице. Демонстратори су будући истраживачи, ученици завршне године Математичке гимназије.