Боје београдског духа
Изложба "Пејзажи Београда" у Конаку кнегиње Љубице од сутра ће бити затворена, али се о српским сликарима који су кичицом документовали београдски дух на известан начин тек почиње гласно говорити. Заслужна за повратак "пејзажиста Београда" у центар интересовања публике је ауторка изложбе Јасна Марковић, која је јуче, у поменутом простору градског музеја представила књигу "Пејзажи Београда". Ова монографија обухвата слике на тему Београда које су се нашле на изложби у Конаку, али и сва остала сликарска дела са истом тематиком која се налазе у фундусу Музеја града Београда.
Целокупна збирка пејзажа Београда - уља на платну, акварела на папиру, темпере, бакрописи - коју чува ова културна институција, штампана је у луксузној двојезичној (српски и енглески) монографији на 400 страна. Ауторка издања, иначе виша кустоскиња Музеја града Београда, у пропратном тексту се осврнула на време, друштвене услове и уметничке правце у оквиру којих су домаћи уметници бојама и различитим сензибилитетом преобликовали главни град и остављали га каснијим генерацијама.
На првим странама монографије, следећи хронолошки ред, Јасна Марковић објављује радове Надежде Петровић, насликане у првој деценији протеклог века. "Дунав код Београда", "Из Ресника", "Ташмајдан", "Јеврејска мала" које ауторка монографије назива "антологијским делима српског експресионистичког сликарства".
- Када би Музеј града Београда или општинске власти увиделе да је мало слика са темом Београда, позивали би уметнике да сликају на "задату" тему. Дешавало се и обрнуто - да су неки сликари попут Персиде Николајевић баш радили за Музеј града Београда, и тако оставили вредна уметничка и документарна дела о главном граду, каже Јасна Марковић.
Живорад Настасијевић, Урош Предић, Бета Вукановић, Ђорђе Андрејевић Кун, Бора Барух, Јован Бијелић, Мило Милуновић, Петар Лубарда, Ивана Табаковић, Љубица Цуца Сокић, Милош Гвозденовић, Александар Дероко, Оља Ивањицки, Чедомир Васић… неки су од стваралаца које помиње Јасна Марковић. Очигледно су их емотивно дотицали различити делови града, па су на њиховим платнима "осванула" и стара велелепна здања као и сиромашки живот по периферијама, сењачке виле, али и дрваре и куће "поклекле" пред ратном силом и бомбама.
- Музеј већ деценијама откупљује слике са темом Београда, а велики број радова смо добили на поклон. "Најмлађа" слика у монографији датира из 1996. године, што не значи да музеј није и касније откупљивао тематске слике. После 2000. године наш фундус се повећао, али ми се дела новијег датума естетски нису уклапала у радове настале у 20. веку. Данас уметници представљају Београд уз помоћ асоцијација, а не конкретног мотива или пејзажа, додаје наша саговорница.
Јасна Марковић је за потребе монографије потражила радове уметника различитих епоха и визија, али разноврсне слике једном удружене на странама тврдог повеза сада чекају оцену нових генерација. Још једна прилика за то пружа се данас у 12 часова, када ће ауторка монографије стручно водити посетиоце кроз поставку.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


