Бор може до профита

Лежишта бакра у РТБ Бор припадају групи сиромашнијих у односу на лежишта бакра у свету. У светским лежиштима бакра просечан садржај метала у руди је око 0,7 одсто, док је просечан садржај бакра у руди у лежиштима РТБ Бор око 0,4 процента.

Шта то практично значи за инвеститоре?

Експлоатацијом руде бакра у лежиштима РТБ-а остваривао би се знатно мањи профит него експлоатацијом бакарне руде на неким другим одабраним локацијама у свету, са већим процентом метала у лежишту. А то је у ствари и главни разлог зашто велике светске рударске компаније не желе да купе и улажу у РТБ Бор.

То, међутим, никако не значи да ће експлоатација борских и мајданпечких лежишта бити без профита и да ће компанија пословати са губитком. Напротив. Уз цену катодног бакра од око 4.000 америчких долара по тони (што дугорочно гледано може да буде цена бакра) остваривао би се профит од највише 10 одсто.

Рударство је специфична грана привреде са високим процентом ризика у остваривању позитивних пословних резултата. Поред тога, у Србији и други пословни ризици могу да утичу на потенцијалне купце, самим тим и на атрактивност РТБ Бор.

Да би рударска компанија пословала успешно, приходи морају да покрију трошкове инвестирања и производње са урачунатим процентом повећања тих трошкова због постојања наведених ризика у пословању.

Стопе увећања трошкова пословања, које се сада зарачунавају Србији, односе се на групу земаља са високим степеном ризика. Ако се узме у обзир и садржај бакра у лежиштима РТБ-а, као и могуће осцилације цене бакра на светском тржишту, онда је опрезност инвеститора сасвим разумљива.

То значи да стопа профита мора да буде знатно виша од банкарских камата или од улагања у неке друге гране привреде, где је ризик у пословању мањи.

Зато у рударству, у земљама где постоји висок ризик у пословању, стопа повраћаја уложеног капитала мора да буде изнад 20 процената.

Данас у свету постоје инвестициони рударски пројекти са стопом повраћаја изнад 30 одсто (на пример, за лежишта бакра са преко један одсто метала у руди).

Ако је тако, а тако је, шта је право решење за РТБ Бор?

Држава Србија може да реши проблем РТБ-а на прави начин. Она би тиме допринела позитивном решавању егзистенцијалних проблема великог броја грађана који живи на просторима источне Србије, а посредно би биле покренуте привредне активности у још неким градовима, производњом репроматеријала и пружањем разних услуга РТБ-у.

Познато је, наиме, да је РТБ Бор велики дужник и да проблем тих дугова треба решити да би компанија могла да послује успешно и у складу с позитивним законским прописима. Како то решити?

У структури укупних дугова РТБ Бор, око 75 одсто се односи на дугове држави Србији. Држава треба своја потраживања од РТБ-а да конвертује у власнички део и тако и фактички, а не, као до сада, само формално, постане већински власник РТБ-а, с могућношћу продаје дела своје имовине неком стратешком партнеру.

Тиме би држава Србија, као што то ради велики број земаља, задржала могућност да утиче на стратешке одлуке у пословању ове компаније од националног значаја.

За покретање производње потребна је додела кредита из фондова за развој или банака, уз потребне гаранције од око 80 милиона долара, са отплатом на десет година и грејс-периодом од две године – и то је све.

А то је мање од улагања у реконструкцију једног београдског моста.

Новац је потребан за куповину нове опреме и ревитализацију постојеће, као и за инвестициону раскривку у Руднику бакра Мајданпек.

Шта би то значило? Производња у РТБ-у би, са садашњих 15.000 тона бакра годишње порасла на 30.000 у следећој години, а касније и на 60.000 тона. С ценом бакра од 4.000 долара по тони катоде РТБ Бор ће пословати са профитом изнад 10 одсто.

Ако цена бакра буде већа, а прогнозе у свету су да ће у наредних десет година тако бити (између 5.000 и 6.000 долара по тони катодног бакра), профит компаније би се увећавао. Годишњи приход РТБ би могао бити од 150 милиона долара у првим годинама, па до 500 милиона за неколико година (после четири године од момента улагања у опрему и почетка раскривања Рудника бакра Мајданпек).

Држава Србија би имала стабилне приходе од пореза, доприноса и других дажбина од РТБ-а, а привреда републике биу Бору имала један веома стабилан ослонац. Избегло би се непотребно повећање незапослености у региону, а запослили би се и нови радници.

Поред добре приватизације, која је једно од најбољих решења, ако се успешно заврши, овај други начин власничке трансформације РТБ Бор у државну својину био би једино право решење за излазак овог колектива из садашње ситуације.

Ако РТБ Бор не крене овим путем, у случају неуспешне приватизације може доћи до несагледивих последица у привредним активностима на овим просторима. Практично, то би значило да РТБ Бор може да оде у стечај са свим последицама једног таквог процеса.

И ако би се десило да једна рударска компанија оде у стечај, када је цена бакра на тржишту преко 7.000 долара по тони катодног бакра, то би свакако било за Гинисову књигу рекорда: како је могуће упропастити једну овакву компанију.

Доктор наука, дипл. инж. рударства, Бор