Јункер: Србија не може у ЕУ пре 2025. године
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер упутио је Писмо о намерама председнику Европског парламента и председавајућем Савета ЕУ у којем је најавио да комисија планира да до краја наредне године изради Стратегију за успешно приступање Србије и Црне Горе ЕУ, са перспективом приступања 2025. године. Он је тако прецизирао свој став изнет дан раније када је поручио да током овог мандата ЕК, који истиче 2019. године, неће бити новог проширења ЕУ.
Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је Јункерове прогнозе као реалне. Како је рекла, изјава председника Европске комисије да до краја мандата актуелног сазива Европског парламента, у наредних 16 месеци, неће бити проширења ЕУ је реалан – иако је он најавио стратегију припреме за успешно приступање Србије ЕУ до 2025. године, „што није драматично другачије од оног што ми мислимо да су реални оквири”.
Када је реч о техничкој припремљености, она каже да је реално да ми наш национални документ за усвајање правних тековина ЕУ, чија је ревизија у смислу рокова и обавеза у припреми, спроведемо до 2022. године, како је и најавила почетком јула ове године у интервјуу за „Политику”.
Премијерка Ана Брнабић је, пак, пре два дана рекла како ће Србија до 2020. године бити спремна за улазак и да се нада да ће и унија бити спремна да тада отвори врата новим чланицама. Председник Србије се прогнозама уласка Србије у ЕУ први пут бавио крајем прошле године. Тако је прошлог децембра, са места премијера, у интервју за швајцарски лист „Блик” рекао да се нада да ћемо 2022. постати чланица. „Сигуран сам да ћемо пре 2025. постати чланица ЕУ”, казао је Вучић.
Бивши амбасадор Немачке у Србији Андреас Цобел, био је међу првима који је прогнозирао потенцијални датум уласка Србије у ЕУ. Овај дипломата, који је преминуо брзо по одласку из Србије, још 2007. је поручио да „уместо инсистирања на томе да границе Косова буду део границе Србије, боље је радити на томе да и Србија и Косово буду за 20 до 25 година у ЕУ”. Дакле, између 2027. и 2032. године.
А на путу уласка у ЕУ Србија ће морати да испуни још многе критеријуме и услове Брисела. Осим нормализације односа са Приштином, што је „услов свих услова”, неизоставно је и усклађивање спољне политике са спољном и безбедносном политиком Брисела, што је обухваћено поглављем 31. Овај критеријум који европски званичници често помињу у последње три године, од када су ЕУ и САД увеле санкције Москви, практично се свео само на захтев да се и Београд придружи казненим мерама према Русији.
Ових дана је и амерички амбасадор Кајл Скот поменуо поглавље 31. Како је рекао, САД очекују од Србије приближавање ЕУ, а у овом клубу морају се поштовати „заједничке вредности преточене и у заједничку спољну политику”. „Да ли неутралност значи да земља треба да остане нема на кршење заједничких вредности и међународног права. И да ли неутралност значи да тражите зараду за себе док европски партнери трпе економску штету како би показали приврженост принципима које смо заједнички прихватили”, упитао је Скот алудирајући на став Београда.
Министар спољних послова Ивица Дачић на то је одговорио да сад постоји теза да ми имамо корист од санкција Русији. „То је апсолутна глупост зато што је наша спољнотрговинска размена мања, а западних земаља већа него раније”, рекао је Дачић и додао да земља која је мала попут Србије мора да тражи „своје место под сунцем”. Када је реч о усклађивању заједничке спољне и безбедносне политике са ЕУ, Дачић је истакао да имамо рок до уласка у ЕУ, а не зна се када ће то бити.
„Надам се да ће дотле да се заврши сукоб Запада с Русима. Ако се дотле не заврши, онда смо сви ми у великом проблему па и сама ЕУ. Треба да гледамо своје интересе, како Енглези кажу, све је променљиво, пријатељи, непријатељи, стални су само енглески интереси, стални су само српски интереси”, навео је Дачић.
Да је поглавље 31 једно од оних на коме ће ЕУ посебно инсистирати, недавно је потврдио и председник Вучић. Он је после разговора са председавајућим спољнополитичког комитета Европског парламента и известиоцем за Србију Дејвидом Мекалистером пре месец дана, рекао да не дели његов став да је за Европску унију владавина права кључна област за напредак Србије на путу ка чланству. „Кључно питање је Косово, а друго кључно је однос Србије према Русији, а не владавина права, мада западни политичари то увек ’извуку’”, рекао је тада Вучић
Анђелковић: Грађани да одлуче о санкцијама Русији
Србија ће морати да усклади своју спољну политику са Бриселом, ако жели да уђе у ЕУ, упозорава политички аналитичар Драгомир Анђелковић. „Наша је нада да ће се до тада смирити ситуација, а ако се не смири онда је на грађанима да одлуче да ли су спремни да прихвате санкције Русији. Ја мислим да грађани Србије сигурно то не би прихватили тако да је тај процес одлагања евроинтеграција нешто што у овом моменту релаксира ситуацију. Јер, кад би нам поставили датум сутра – то је нешто што бисмо ми морали да одбијемо”, категоричан је Анђелковић који додаје да то није само питање спољне политике већ и питање одбране Косова и Републике Српске.
Мекалистер: Не постоји рок за окончање преговора
Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије разматрао је у Стразбуру више питања, укључујући перспективе за чланство, а известилац ЕП за нашу земљу Дејвид Мекалистер рекао је да је унија спремна за нове чланице после 2019, како је навео и председник ЕК. Мекалистер је навео да рок за окончање преговора не постоји, он зависи од напретка земље у преговорима и додао да верује да ће бити отворена три поглавља до краја године, што би била награда за напоре које је Србија уложила у овом процесу. Председавајући делегације ЕП за Србију Едуард Кукан каже за Танјуг да је на састанку Парламентарног одбора Србије и ЕУ констатован напредак наше земље у процесу приступања унији, али да треба порадити више на примени закона, посебно када је реч о правосуђу и слободи медија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
