Мање незапослених у главном граду

Добра вест коју су пренели многи медији јесте да је стопа незапослености у Београдусмањена у последњих годину дана за око два одсто и сада износи 15,2 процената. То је и даље веома висока стопа, али сваки постотак смањења указује да се нешто покренуло набоље на тржишту рада.

У главном граду Србије има 113.000 незапослених, а слободних радних места –64.319. Типодаци су предоченина седници Савета за запошљавање Београда.

Према изјави директорке Националне службе за запошљавање – Филијала Београд Душанке Милошевић, коју је пренела Вибилија,на прво запослење чека 38,5 одсто особа. Она је додала да је београдска филијала НСЗ-а у сарадњи са Саветом за запошљавање Београда у току прошле године организовала пет сајмова запошљавања. На овим сајмовима је учествовало око 138 послодаваца и четири хиљаде особа у потрази за запослењем. Радни однос је, за сада, засновало 664 незапослених.

Циљ Савета за запошљавање Београда је да у овој години, кроз финансирање једанаест пројеката за подстицање запошљавања, до посла дође око 280 особа, да се обучи 1.500 незапослених, али и да се формира 35 нових привредних субјеката на територији Београда. То је изјавио председник овог савета Јасенко Лазовић, док је директорка Регионалног центра за развој малих и средњих предузећа Гордана Лазић нагласила да су ти пројекти успешно остварени, о чему сведоче подаци да је само у Лазаревцу већ отворено 28 нових привредних субјеката, а у Обреновцу – седам, што значи да ће се до краја године премашити број од 35, колико их је првобитно планирано.

Ипак, постоји један проблем, заједнички и за Београд и за Србију, а то је – рад на црно. Када би сви они који су запослени али раде непријављено постали стално запослени, проценат незапослености би био далеко мањи. Међутим, рад на црно није искључиво специјалитет нашег тржишта рада. Он постоји као вид ангажовања радне снаге свуда у свету, али се разликују проценти ангажованих на овакав начин.

Према расположивим подацима, у Србији тренутно чак трећина запослених ради на црно, а, како преноси Бета,од укупног броја овако ангажоване радне снаге само 7.500 је успело да превазиђе овај статус и заснује стални радни однос. То су могли да учине захваљујући интервенцији инспектора рада, чуло се на недавно одржаном округлом столу о проблему незапослености и рада на црно.

Државни секретар Министарства рада и запошљавања Снежана Лакићевић је на поменутом скупу, који је организовао Савез самосталних синдиката Србије, истакла да је финансијско стимулисање послодаваца да пријаве запослене – контрапродуктивно.Навела је да проблем рада на црно не може да се реши репресијом и додала да је давање стимулација послодавцима да би пријавили запослене исто као када би се возачима плаћало ако направе прекршај у вожњи. Према њеним речима, проблем рада на црно не може бити решен без политичке и економске стабилности у земљи, а било би неопходно и да се, осим прекршајне, уведе и кривична одговорност за оне који не пријављују запослене.

Она је уверена да је око 300 инспектора рада довољно да се контролише поштовање права запослених, али да је за смањење рада на црно неопходно успостављање новог система вредности, моралних норми и промена свести сваког појединца.