До стечаја преко океана

Некада уопште нема имовине која би могла да се попише, а често се догађа да имовине има, али да она није довољна да се намири потраживање. Када се уместо извршења на новчаним средствима тражи попис покретних ствари или непокретности, сам поступак за промену средстава извршења продужава поступак извршења.

– Следећи проблем у привредним судовима су дуготрајни стечајни поступци и не можемо рећи да је то резултат нерада судија. Имамо стечајне поступке који су отворени пре пет, шест и више година. У неким судовима има стечајних поступака који трају и по 20 година. Рецимо, имовина Косовске банке налази се на Косову. Не може се очекивати од било ког суда, па ни од Привредног суда у Београду, да може да реши статус имовине Косовске банке и приступи продаји. То је и најстарији стечај у Србији – наводи наша саговорница.

Пред Привредним судом у Београду воде се и стечајеви пет великих банака: Беобанке, Београдске банке, ЈИК банке, Инвестбанке и Југобанке.

– Поједине банке су имале филијале у иностранству, па прелазимо на терен међународног стечаја, а све то компликује стечајни поступак. Архива Југобанке и Београдске банке, која се две деценије налазила у Њујорку, где су пословале агенције ових банака, тешка је 90 тона. Укрцана је у контејнере на три брода у њујоршкој луци у марту ове године, па је преко Солуна и Добановаца стигла у Београд у априлу и мају – каже судија Обућина.

Посебан проблем у стечајевима су поступци за враћање имовине, који се воде пред Агенцијом за реституцију, а имовина, која је предмет захтева за враћање, део је стечајне масе стечајних дужника. Да би се приступило продаји, мора се сачекати окончање поступка пред Агенцијом за реституцију, а све то продужава трајање стечаја и пролонгира намирење поверилаца. То се нарочито односи на државна и друштвена предузећа која су у стечају. Имовина која је предмет захтева за враћање не може бити предмет продаје до окончања управног поступка, што знатно продужава трајање стечајног поступка. У тим поступцима ни предложене измене и допуне Закона о стечају не утичу на убрзање поступка.

– Тако имамо ситуацију да због сасвим другог поступка који се одвија ван стечајног поступка, пред другим органом (Агенцијом за реституцију, Катастром непокретности и другима), трпе повериоци у стечајном поступку, а при том ми као судије трпимо велике критике због дугог трајања стечајних поступака – каже Јасминка Обућина.

Чак и када је све у реду, и када се имовина може огласити за продају, веома често се догађа да ту имовину нико неће да купи.

– Имовина се оглашава за продају по седам, осам, десет, а имали смо случајеве и по 16 и 17 пута и – нема купаца. Нема заинтересованих ни за непосредну погодбу. Једноставно, наше тржиште нема потребу за таквим непокретностима или таквим покретним стварима. Уколико се имовина не прода у стечају, онда нема средстава за намирење поверилаца, а самим тим ни окончања стечајног поступка – каже наша саговорница.

Током првих шест месеци ове године у привредним судовима смањен је број старих предмета у извршној, парничној и ванпарничној материји, као и у области привредних преступа. Међутим, број старих предмета стечаја и реорганизације предузећа се повећао 14,5 одсто.

Највише повреда права на суђење у разумном року има управо у стечајним поступцима, којима су претходили дуготрајни извршни поступци у којима повериоци нису успели да се намире. Поред старих предмета, привредни судови имају константан прилив нових предмета које морају да решавају пре него што исти добију ознаку „хитност“ због старости.

Привредни судови у бројкама

– Судије првостепених привредних судова решиле су просечно месечно 55,45 предмета, а судије Привредног апелационог суда 38,80 предмета, што је знатно више него што је судијска норма, која износи 25 предмета за месец дана – каже судија Јасминка Обућина, вршилац функције председника Привредног апелационог суда.

Првостепени привредни судови 2016. године имали су у раду 154.251 предмет, а Привредни апелациони суд 21.405 предмета.