„Победнику” пуца под ногама

– Пукотина није нова и на споменику постоји дуже време. На његову статику не утиче ни то што је нагнут због терена на коме се налази, а ова пукотина то посебно не може. Ми већ деценијама пратимо стање споменика. До сада смо урадили и већи број конзерваторских радова који су „Победник” третирали као целину и рестаураторским захватима испоштовали потребне мере за његово одржавање. Планирали смо и да у план и програм за следећу годину уврстимо његову статичку санацију и целокупно уређење – објаснили су у Заводу.

Ако се „Победник” идуће године нађе у „програму”, то би значило да ће бити прегледан посебном технологијом и тада би се, можда, могло тачно знати колика је дубина напрслине испод његовог стопала.

Што се тиче постамента – стуба, у Заводу су истакли да не поседују званичну архивску, техничку документацију која се односи на његово подизање у току 1928. године.

– Накнадним анализама утврђено је да је језгро постамента од бетона, а да је са спољашње стране обложен каменим плочама. Што се тиче статике, 1996. године су ојачани темељи и постављени шипови ради спречавања нагињања споменика. Споменик ипак није враћен у апсолутну вертикалу, већ је стабилизован у делимично накривљеном положају – кажу у Заводу.

Мерењима из 1989. године утврђено је да се „Победник” делом налази на насипу, а делом на средњовековном бедему што је и изазвало његово нагињање. Приликом истраживања од 2007. до 2009. године утврђено је да је накривљен 0,8 милиметара.

Пре две године, приликом уклањања изломљених плоча на платоу испод споменика, радници „Зеленила” открили су улегнуту земљу. Одмах су обављена мерења, а у близини, на простору између обележја посвећеног Стефану Лазаревићу и ограде, откривена је подземна просторија из педесетих година прошлог века. Због тога су на извесно време радови били прекинути.

Коначно уређење платоа, постављање мермерних плоча, осветљења, регулисање одвода воде која се раније скупљала на платоу, завршено је у септембру прошле године. Још тада је градоначелник Синиша Мали најавио да би требало обновити и „Победника” и да је за тај посао неопходно издвојити 12.000.000 динара. Да ли ће се те паре наћи наредне године, из ове перспективе се још не може знати.

Београдску тврђаву и парк Калемегдан годишње посети више од два милиона туриста. Претпоставка је да највећи број посетилаца остави одређену суму новца на Тврђави. Када би сваки од њих издвојио само по шест динара, прикупило би се довољно новца да се „Победнику” уради нови „лифтинг” и ојачају „кости”.

Можда је ипак он на време „ударио” ногом о капител, подсећајући надлежне да је време да се позабаве њиме.

„Весник победе” протеран са Теразија

Споменик „Победнику” подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Рад је вајара Ивана Мештровића. Бронзана скулптура израђена је још 1913. и требало је да чини део фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу.

Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре, а она је деценијама чамила у шупи на Сењаку. Назив споменика проистекао је из Мештровићеве посвете Солунском фронту и победи српске војске у Првом светском рату. Његов изворни назив је „Весник победе”.

Када је већ било готово извесно да ће споменик бити постављен на Теразијама, ускомешала се београдска чаршија. Нарочито су биле гласне чланице неких женских удружења. Оне су сматрале да да је „неваспитано” да се фигура голог мушкарца поставља усред града и да то може да утиче на морал београдских девојака.

Коначно, после свих перипетија, споменик је свечано откривен 7. октобра.