Важно да престанемо да се повређујемо речима

Наша држава и њене институције одлучно стоје иза својих грађана једнако штитећи њихова права, без обзира на то да ли припадају већини, или су по рођењу, оријентацији или личном одлуком, припадници неке од мањинских група. Као грађанка желим да живим у друштву, у коме је Парада поноса вест на нивоу информације која се односи на затварање улица за саобраћај.

Да тај догађај буде значајан онима који га организују и грађанима који у њему желе да учествују, без вишемесечних тензија пре и после њега, изјавила је премијерка Ана Брнабић. Отварајући Међународну конференцији о злочину из мржње и говору мржње, нагласила је да нема никакав проблем са критиком, јер обавља јавну функцију која је подложна суду јавности.

– Оно што ми смета јесте неутемељена критика која се заснива на површним оценама. Не знам да ли је бесмисленије када се чује да због другачије сексуалне оријентације нисам достојна да водим владу, или да сам постављена да водим владу управо и само због тога – рекла је премијерка Србије.

Ана Брнабић је истакла да је несумњиво опао број физичких напада на особе које се разликују од већине, али је додала да је „једнако важно да престанемо да се повређујемо речима”. Премијерка је навела да је поносна што Србија има усвојене антидискриминационе законе и што извештаји релевантних међународних тела и организација потврђују да се област људских и мањинских права у Србији унапређује.

Министарка правде Нела Кубуровић нагласила је да су нулта толеранција према говору мржње и злочину из мржње – један од приоритета Владе Србије. Она је подсетила да су два пута вршене измене и допуне Кривичног законика како би се унапредио постојећи законски оквир у складу са међународним стандардима. Шеф мисије ЕУ у Србији Сем Фабрицио рекао је да питање говора мржње и злочина из мржње представља изазов за читав свет и Европу.

Представник организационог одбора Параде поноса Горан Милетић навео је да је чак 72 одсто припадника ЛГБТ заједнице у Србији било изложену језику мржње и вербалном насиљу, а трећина њих били су жртве вршњачког насиља због своје сексуалне оријентације. Он је истакао да су захтеви прајда остали исти као ранијих година.

– Три су основна захтева којих се придржавамо – тражимо усвајање закона о родном идентитету, закона о регистрованом партнерству и закона о вршњачком насиљу које ће поред осталих видова вршњачког насиља препознати и санкционисати насиље мотивисано мржњом према ЛГБТ особама –  закључио је Милетић.