Фантастична Србија у финалу

Од нашег извештача

Истанбул - Битка велика као Русија, а срце веће од ње. Срце сваког играча Србије који је „претекао“ и оних који су повређени, а све их је више из дана у дан. Срце и умеће Богдана Богдановића да у најважнијим тренуцима, када су сви његови сународници треперили, убаци тројку, а онда још кош за...

За медаљу! За финале, за радост, понос, клањање, обожавање, срећу, осмехе... У највећој драми овог првенства, Србија је била јача од Русије - 87:79 (25:20, 23:14, 18:23, 21:22). При вођству од 16 разлике, остала је без првог плејмејкера, Стефана Јовића, пала, али онда се уздигла до висина на којима, у овој конкуренцији, није била осам година.

Када се огласила судијска пиштаљка којом је сигнализиран други фаул Огњену Кузмићу, био је то уствари знак за најбољих 14 минута у репрезентативном дресу Бобана Марјановића. У том периоду, наш највиши играч је показао да је апсолутно све разумео, да је повезао „тачкице“ чиме је добијена силуета најмоћнијег центра Евробаскета.

Био је препознатљиво убитачан кошгетерски, али је и поделио три асистенције које су мамиле уздахе. Примера ради, у евролигашкој каријери је највише имао пет додавања на једном мечу, а просек му је на 0,8. У НБА на 0,3. Али, ово је Ђорђевићева репрезентација, а у њој мање доноси више. Плус, у одбрани је увек био на „лицу места“, лупио и феноменалну банану Мозгову, укупно другу на турниру!

Славље репрезентативаца Србије (Фото Ројтерс)

Марјановић је био све оно што је неопходно Србији и за то је награђен овацијама. Пре њега их је добио само Богдан Богдановић, који се после сумњивог фаула на Шведу у 13. минуту толико наљутио да му се у лицу видело да ће од тог тренутка све кренути. У наредна три минута Србија је постигла 14 поена, Русија нула!

При том, када смо већ код напада можемо да причамо и о беспрекорном Лучићу, минијатурама Мачвана, Мицића, Милосављевића, Јовића и Бирчевића. У нашем тиму деветорица су се уписала у стрелце, у руском четворица!

Зашто? Зато што је Србија тим и зато што игра толико дисциплиновану одбрану да је ривал после тога могао да буде само срећан са 34 убачена поена. После 20 минута игре – 48:34 за Србију.

Али, Русија је и против Грчке у четвртфиналу губила 13 поена разлике, па је прошла даље. Упозорење је било сурово гласно и знали су наши момци шта прети, али је трећи фаул Богдановића - иако после „ели-уп“ закуцавања Лучића којим је Србија отишла на максималних 16 поена предности – исекао наш тим. Швед, Фридзон уз много среће и Воронцевич (овога пута не уз много среће као у првом полувремену) погодили су тројке и приближили Русију на само 57:52!

Ђорђевић је позвао тајм-аут и доживео оно што сваки тренер тражи – моменталну реакцију свог тима. Милосављевић је започео тројком и притиском на Шведу, а Марјановић и Јовић наставили за нови двоцифрени вишак (64:52).

Тада је, после недосуђеног фаула на Милосављевићу, Јовић пао на паркет. Пала је и игра Србије, али не драматично. За девет поена предности пред последњи период.

(Фото Ројтерс)

Зубков је унео пометњу, напао све до 66:61, али је онда најмлађи наш играч, Марко Гудурић, погодио тројку. Има ли лепшег тренутка? Само да леворуки Прибојац после није направио намеран фаул... Спортски га је признао, а Ђорђевић га за награду оставио у игри иако је већ био позвао Лучића да уђе. Пргави Зубков је смањио на 69:65 у 33. минуту. Србија задала нови ударац, Швед одговорио... Као у биткама најбољих тешкаша.

Само што је Швед још једном тројком, својим 30. поеном, смањио на драматичних 75:73, четири минута пре краја. Два фаула у нападу и тројка Мицића касније... Остала је тачно 101 секунда до краја, а Богдановић се подигао на тројку. Негде је пронашао снагу – 81:74. Навијачи су му запевали. Био је то његов почетак.

Саша Ђорђевић се неколико минута касније окренуо ка председнику КСС Предрагу Даниловићу. Звао га је док га није видео. Послао му је пољубац, а овај узвратио. Гиганти воде гиганте!

Дворана: „Синан Ердем“. Гледалаца: 10.500. Судије: Лескано (Аргентина), Анастопулос (Грчка), Мацони (Италија).

СРБИЈА: Мачван 4 (тројке 0-2), Богдановић 24 (3-8), Лучић 13 (1-4), Милосављевић 7 (1-2), Бирчевић 2, Штимац, Мицић 5 (1-2), Гудурић 3 (1-1), Јовић 8, Кузмић 3, Марјановић 18. Није играо: Лазић. Селектор: А. Ђорђевић.

РУСИЈА: Швед 33 (тројке 6-15), Фридзон 3 (1-2), Ивљев, Антонов (0-1), Зубков 6 (0-2), Хвостов 10 (2-6), Мозгов 11, Воронцевич 14 (3-6), Д. Кулагин, Курбанов 2. Нису играли: Бабурин и М. Кулагин. Селектор: С. Базаревич.

(Фото Ројтерс)

Без Јовића од краја треће четвртине

Тачно 72 секунде пре краја трећег периода Стефан Јовић је у борби за лопту у свом рекету пао на паркет и са болном гримасом дуго лежао. Држао се за стопало, а када се придигао, није могао да згази на десну ногу.

Забринуто су га гледали сви на клупи, Лазић готово пораженим погледом. Морао је у свлачионицу наш први плејмејкер, а када се вратио, видело се да није могао да се ослони на повређену ногу.

Позната лица у првим редовима

Док су се испред дворане још навијачи загрејавали за оно што их чека унутар арене „Синан Ердем“, своја места су већ увелико заузеле личности из свих сфера наших златних спортова. У множини, пошто су осим позтнатих кошаркашких лица у дворани били и некадашњи ватерполисти.

У друштву Предрага Даниловића, првог човека наше кошарке и Дејана Томашевића, генералног секретара КСС, који су имали резервисана места поред терена, овога пута је седео Вања Удовичић, министар омладине и спорта. Дошао је у Истанбул да бодри момке са којима је прошле године прославио олимпијско сребро. Убрзо им се придружио и Влада Андроић, асистент у стручном штабу Жељка Обрадовића у Фенербахчеу.

(Фото Ројтерс)

Недалеко од њих, са истим емоцијама, али са функције члана Борда Фибе, седео је Дејан Бодирога, још један од најбољих играча Европе свих времена. Као противтежа седео је Андреј Кириленко, председник руске кошаркашке федерације и један од највећих кошаркаша Русије у историји. Био је у друштву Андреја Ватутина, првог човека ЦСКА.

Турска кошаркашка елита је такође била уз терен – почевши од Хидајета Туркоглуа, председника турског савеза, преко Мирсада Јаховића, до Омера Онана. У ВИП ложама седели су бивши председници српског савеза, Драган Ђилас и Миодраг Бабић, у мајицама са двоглавим орлом. Игор Ракочевић, потпредседник КСС, био је у истој униформи.

Велике овације навијача добио је Данило Икодиновић, некадашњи ватерполо ас који је поново био уз Ђорђевићев тим. Све наше легенде су устале, окренуле главе ка застави Србије која је висила под сводовима арене „Синан Ердем“ и, заједно са око 1.500 сународника, запевале химну. Било је то најјаче извођење „Боже правде“ овог септембра у Истанбулу. А чуће се још јаче следећи пут.