На капији Европе

Осим политичких представника, биће укључене све релевантне институције, попут Српске православне цркве и Српске академије наука, али и представници цивилног сектора. Вучић је оценио и да су се многи политички актери већ изјаснили. „Нисам се обраћао онима који су одговарали псовкама и увредама, али и то је боље него да су ћутали”, поручио је председник.

Протекле седмице коначно је распетљан и политички чвор у приштинским институцијама, чиме је озваничен и улазак Српске листе у покрајинску владу, на чијем је челу Рамуш Харадинај. Овај поступак наишао је на критике дела опозиције, на шта је Вучић одговорио да први пут после деведесетих година власт у Приштини зависи од Срба и да би друге опције биле опасније по опстанак нашег народа на КиМ. Председник је упозорио и да не могу критике да упућују они који седе по београдским и новосадским кафићима, а да ниједно село на Косову и Метохији нису обишли.

Подршка Српској листи зато је уследила из Москве, односно Јединствене Русије, странке председника Владимира Путина. На састанку с представницима СНС-а, заменик секретара Генералног савета ЈР Сергеј Железњак поздравио је и „напоре да се очува национални идентитет српског народа и изради декларација којом би се очували његов језик, култура и писмо”. „Спремни смо да подржимо све пројекте од интереса за наша два народа. То разумевање није само партијско, већ и државно”, казао је Железњак, додавши да се Русија с поштовањем односи према политици Србије о КиМ, и да ће наставити да у међународним круговима подвлачи да је наша јужна покрајина саставни део Србије.

Претходно се у понедељак, на северу земље, Вучић у Сенти састао с председником Мађарске Јаношем Адером. Једна од порука сусрета организованог поводом годишњице Сенћанске битке 1697. године, било је и то да су односи Београда и Будимпеште данас бољи него икада раније. Изградња пруге која спаја две престонице једна је од највећих кинеских инвестиција у Европи, па је о овом али и другим пројектима било речи и приликом сусрета српских званичника с Менгом Ђијенџуом. У Београду, специјални изасланик председника Си Ђинпинга састао се с Александром Вучићем, а претходно и с министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем. Посебан зачин овој посети даје чињеница да је Менг на челу партијске комисије КП Кине која контролише рад свих безбедносних служби најмногољудније земље света.

„Пријатељи смо који деле и добро и зло. Наши односи су издржали сва искушења и промене на међународној политичкој сцени”, поручио је између осталог Менг. Наша земља још раније је подржала иницијативу Пекинга „Један појас – један пут”, а у јавности се већ дуже време говори о томе како је простор Балкана једна од најпожељнијих тачака за приступ Кине ЕУ и коридор до севера Европе од грчке луке Пиреј, коју је кинеска компанија преузела још 2016. године. Правац који од Атине, води преко Београда, до Будимпеште, већ неко време тумачи се као простор који Пекинг сматра „капијом Европе” за јачање свог присуства на старом континенту.

Вучић је изразио наду да, без обзира на то што се Самит Кине и земаља централне и источне Европе („16+1”) ове године одржава у Будимпешти, Србија очекује премијера Кине Ли Кећанга да отвори почетак радова на изградњи пруге Београд–Будимпешта, што ће бити врхунац сарадње двеју земаља у области инфраструктуре.

На Западу се пак на повезивање Србије и других земаља овог дела Европе с Пекингом не гледа кроз превише ружичасте наочаре. О томе сведочи и чланак „Њујорк тајмса”, објављен неколико дана пре доласка Менга у Београд, где се наводи да Кина жели да прошири свој утицај право у срце Европе, и то користећи проблематичне односе ЕУ са земљама западног Балкана, док се САД повлаче са светске сцене. Овај амерички медиј недавно је писао и о забринутости Брисела због све јачег утицаја Пекинга у Грчкој, али и у другим земљама Европе.

После посете Менга, у Београд је у петак стигао и Јоханес Хан, који је истакао да је европска перспектива Србије чврста и неупитна, а да темпо приступних преговора зависи од темпа реформи, нарочито у владавини права, као и од нормализације односа с Приштином. Рекао је и да 2025. година – коју је као датум приступања Србије ЕУ поменуо председник Европске комисије Жан-Клод Јункер – не значи да је било шта зацртано. „Оно што је важно јесте квалитет. Важнији је квалитет од брзине”, поручио је Хан, мада се сви добро сећамо да је било случајева у нашем окружењу примања чланица по „убрзаном возном реду”.

Европски комесар сусрео се с председником Вучићем, председницом владе Аном Брнабић и првим потпредседником Ивицом Дачићем. Представници Београда поновили су опредељеност наше земље за чланство у ЕУ, а премијерка је подвукла да се Србија „не обесхрабрује тако лако”. „Као влада нисмо обесхрабрени 2025. годином”, казала је Брнабићева, додавши да би било одлично да знамо датум када ће Србија бити у ЕУ, али да је то мање важно од искреног и суштинског спровођења реформи.