Na kapiji Evrope

Osim političkih predstavnika, biće uključene sve relevantne institucije, poput Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka, ali i predstavnici civilnog sektora. Vučić je ocenio i da su se mnogi politički akteri već izjasnili. „Nisam se obraćao onima koji su odgovarali psovkama i uvredama, ali i to je bolje nego da su ćutali”, poručio je predsednik.

Protekle sedmice konačno je raspetljan i politički čvor u prištinskim institucijama, čime je ozvaničen i ulazak Srpske liste u pokrajinsku vladu, na čijem je čelu Ramuš Haradinaj. Ovaj postupak naišao je na kritike dela opozicije, na šta je Vučić odgovorio da prvi put posle devedesetih godina vlast u Prištini zavisi od Srba i da bi druge opcije bile opasnije po opstanak našeg naroda na KiM. Predsednik je upozorio i da ne mogu kritike da upućuju oni koji sede po beogradskim i novosadskim kafićima, a da nijedno selo na Kosovu i Metohiji nisu obišli.

Podrška Srpskoj listi zato je usledila iz Moskve, odnosno Jedinstvene Rusije, stranke predsednika Vladimira Putina. Na sastanku s predstavnicima SNS-a, zamenik sekretara Generalnog saveta JR Sergej Železnjak pozdravio je i „napore da se očuva nacionalni identitet srpskog naroda i izradi deklaracija kojom bi se očuvali njegov jezik, kultura i pismo”. „Spremni smo da podržimo sve projekte od interesa za naša dva naroda. To razumevanje nije samo partijsko, već i državno”, kazao je Železnjak, dodavši da se Rusija s poštovanjem odnosi prema politici Srbije o KiM, i da će nastaviti da u međunarodnim krugovima podvlači da je naša južna pokrajina sastavni deo Srbije.

Prethodno se u ponedeljak, na severu zemlje, Vučić u Senti sastao s predsednikom Mađarske Janošem Aderom. Jedna od poruka susreta organizovanog povodom godišnjice Senćanske bitke 1697. godine, bilo je i to da su odnosi Beograda i Budimpešte danas bolji nego ikada ranije. Izgradnja pruge koja spaja dve prestonice jedna je od najvećih kineskih investicija u Evropi, pa je o ovom ali i drugim projektima bilo reči i prilikom susreta srpskih zvaničnika s Mengom Đijendžuom. U Beogradu, specijalni izaslanik predsednika Si Đinpinga sastao se s Aleksandrom Vučićem, a prethodno i s ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem. Poseban začin ovoj poseti daje činjenica da je Meng na čelu partijske komisije KP Kine koja kontroliše rad svih bezbednosnih službi najmnogoljudnije zemlje sveta.

„Prijatelji smo koji dele i dobro i zlo. Naši odnosi su izdržali sva iskušenja i promene na međunarodnoj političkoj sceni”, poručio je između ostalog Meng. Naša zemlja još ranije je podržala inicijativu Pekinga „Jedan pojas – jedan put”, a u javnosti se već duže vreme govori o tome kako je prostor Balkana jedna od najpoželjnijih tačaka za pristup Kine EU i koridor do severa Evrope od grčke luke Pirej, koju je kineska kompanija preuzela još 2016. godine. Pravac koji od Atine, vodi preko Beograda, do Budimpešte, već neko vreme tumači se kao prostor koji Peking smatra „kapijom Evrope” za jačanje svog prisustva na starom kontinentu.

Vučić je izrazio nadu da, bez obzira na to što se Samit Kine i zemalja centralne i istočne Evrope („16+1”) ove godine održava u Budimpešti, Srbija očekuje premijera Kine Li Kećanga da otvori početak radova na izgradnji pruge Beograd–Budimpešta, što će biti vrhunac saradnje dveju zemalja u oblasti infrastrukture.

Na Zapadu se pak na povezivanje Srbije i drugih zemalja ovog dela Evrope s Pekingom ne gleda kroz previše ružičaste naočare. O tome svedoči i članak „Njujork tajmsa”, objavljen nekoliko dana pre dolaska Menga u Beograd, gde se navodi da Kina želi da proširi svoj uticaj pravo u srce Evrope, i to koristeći problematične odnose EU sa zemljama zapadnog Balkana, dok se SAD povlače sa svetske scene. Ovaj američki medij nedavno je pisao i o zabrinutosti Brisela zbog sve jačeg uticaja Pekinga u Grčkoj, ali i u drugim zemljama Evrope.

Posle posete Menga, u Beograd je u petak stigao i Johanes Han, koji je istakao da je evropska perspektiva Srbije čvrsta i neupitna, a da tempo pristupnih pregovora zavisi od tempa reformi, naročito u vladavini prava, kao i od normalizacije odnosa s Prištinom. Rekao je i da 2025. godina – koju je kao datum pristupanja Srbije EU pomenuo predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker – ne znači da je bilo šta zacrtano. „Ono što je važno jeste kvalitet. Važniji je kvalitet od brzine”, poručio je Han, mada se svi dobro sećamo da je bilo slučajeva u našem okruženju primanja članica po „ubrzanom voznom redu”.

Evropski komesar susreo se s predsednikom Vučićem, predsednicom vlade Anom Brnabić i prvim potpredsednikom Ivicom Dačićem. Predstavnici Beograda ponovili su opredeljenost naše zemlje za članstvo u EU, a premijerka je podvukla da se Srbija „ne obeshrabruje tako lako”. „Kao vlada nismo obeshrabreni 2025. godinom”, kazala je Brnabićeva, dodavši da bi bilo odlično da znamo datum kada će Srbija biti u EU, ali da je to manje važno od iskrenog i suštinskog sprovođenja reformi.