Премијерка на челу Параде поноса

Парада поноса, коју је предводила премијерка Србије Ана Брнабић и која је окупила око хиљаду припадника ЛГБТ популације, бројне амбасадоре западних земаља, велики број представника невладиног сектора и два министра Владе Србије, одржана је у центру Београда без већих инцидената – пре свега захваљујући јаком полицијском обезбеђењу које је блокирало престоницу од раних јутарњих сати.

У веселој поворци, која се кретала од Цветног трга до Трга републике, налазио се и велики број родитеља с децом, а многи од њих искористили су јединствену прилику да се сликају и поразговарају с амбасадорима западних земаља који су на прајд дошли у „кежуал” издању. У колони се налазило и неколико стотина акредитованих новинара и сниматеља, који нису могли да изађу из „круга” током трајања шетње. Учесници Параде поноса кретали су се иза камиона с којег се чула музика, носили су шарене балоне, заставе дугиних боја и транспаренте на којима је писало „За промену”, „На Прајд се долази, на Прајд се не позива” и „Ана је ту”.

Премијерка Србије Ана Брнабић није крила добро расположење што овогодишњу Параду поноса није обележио готово ниједан инцидент и што скуп обезбеђује далеко мање полиције него претходних година.

– Влада Србије је ту да свим грађанима, како већини, тако и мањини, покаже да поштује различитости. Због тога су на Паради поноса били и министар рада Зоран Ђорђевић и министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, као и градоначелник Београда Синиша Мали, који сваке године присуствује овом догађају. Добро је што у Србији има много различитости и што је на Вуковом сабору у Тршићу присутан председник Србије Александар Вучић и део министара. Све је то Србија – истакла је је Ана Брнабић.

Градоначелник Београда Синиша Мали нагласио је да већ четири године заредом присуствује прајду и да је „његова дужност и обавеза” као првог човека престонице да присуствује свим градским манифестацијама. Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић изјавио да Парада поноса у Београду показује да Србија није хомофобична држава, док је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила да је из године у годину на прајду све мање тензија.

Овогодишња „кума” Параде поноса Јелена Карлеуша поручила је да све јавне личности имају обавезу да се боре за људска права јер се њихова реч чује и има утицај. Паради поноса прикључили су се и директор Уницефа у Србији, заштитник грађана, амбасадори Немачке, Италије, Велике Британије, Шведске, Финске, Холандије, Израела, Норвешке, шеф делегације ЕУ у Србији и велики број личности из културног и јавног живота престонице.

Након шетње централним градским улицама, Парада поноса завршила се концертом на Тргу републике, а организатори ове манифестације најавили су да ће Парада наредне године бити одржана у недељи између 10. и 16. септембра и да се очекује још већи број учесника.

У обезбеђењу око 2.000 полицајаца

Иако су организатори ове манифестације с поносом истицали да је ове године најмањи број припадника полиције – око 2.000 њих, обезбеђивао прајд и да је скупу присуствовао највећи број представника Владе Србије, на улицама престонице било је доста борних кола, полицајаца на коњима и велики број припадника жандармерије у пуној опреми за разбијање демонстрација. Траса којом се кретала Парада поноса надлетали су полицијски хеликоптери. Током шетње, код Игуманове палате, полиција је одмах привела једног младића који је притрчао узвикујући: „Содомија – кривични законик!” Виши суд у Београду одредио је притвор до 30 дана Сими Реџеповићу, који је након тога ухапшен због изазивања инцидента. Он се терети за кривично дело „припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије”. Десетак грађана који су протестовали против Параде поноса, полиција је раније зауставила код Радио Београда. Међу њима је било више свештених лица, који су носили државне и црквенене заставе, слику Светог Саве и транспаренте против параде. Они су преко мегафона певали црквене песме, окружени полицијом. К. Ђ.

Блокиран центар града

Да ће не­дељ­на шет­ња би­ти угод­на са­мо уче­сни­ци­ма прај­да, би­ло је ја­сно сви­ма они­ма ко­ји су се ју­че око по­днев­них ча­со­ва упу­ти­ли пре­ма цен­тру гра­да, ко­ји је био го­то­во пот­пу­но па­ра­ли­сан. Аве­тињ­ски пра­зне ули­це у бли­зи­ни Сла­ви­је на­го­ве­шта­ва­ле су и да су мно­ги на вре­ме од­у­ста­ли од аван­ту­ре зва­не „во­жња Бе­о­гра­дом”, па су ауто­мо­би­ли, али и пе­ша­ци, на овом ме­сту би­ли рет­ка по­ја­ва. Зна­ју­ћи за ја­дац, мно­ги су се од­лу­чи­ли да из­бег­ну Ули­цу краља Ми­ла­на и да на сво­ја од­ре­ди­шта стиг­ну по­преч­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма, али ни то им ни­је вре­де­ло јер су се на рас­кр­сни­ца­ма су­сре­та­ли с ме­тал­ним и бе­тон­ским ба­ри­ка­да­ма и кор­до­ни­ма не­у­мо­љи­вих по­ли­ца­ја­ца ко­ји им ни­су до­зво­ља­ва­ли про­ла­зак. Ауто­бу­ски са­о­бра­ћај ишао је скра­ће­ним или из­ме­ње­ним тра­са­ма па ни­шта при­јат­ни­је ни­је би­ло ни ко­ри­сни­ци­ма град­ског пре­во­за.

Гу­жва у са­о­бра­ћа­ју, ко­ја је и прет­ход­них ме­се­ци је­дан од нај­ве­ћих про­бле­ма с ко­јим се су­о­ча­ва­ју гра­ђа­ни Бе­о­гра­да, ју­че је до­би­ла пот­пу­но но­ву ди­мен­зи­ју, па је та­ко про­блем из­др­жа­ва­ња пре­ду­гих во­жњи аутобу­сом по­стао се­кун­да­ран у од­но­су на пи­та­ње – ка­ко и ку­да про­ћи пе­шке. Ка­ко је ко­ло­на уче­сни­ка Па­ра­де по­но­са ишла пре­ма Тр­гу ре­пу­бли­ке, та­ко су без­бед­но­сни пр­сте­но­ви по­ста­ја­ли ла­ба­ви­ји, па је око 14 са­ти овом ули­цом пе­ша­ка би­ло мо­гу­ће сти­ћи све до „Лон­до­на”. Гра­ђа­ни су за­пит­ки­ва­ли по­ли­цај­це ка­ко нај­бр­же да стиг­ну до сво­јих од­ре­ди­шта, а би­ло је и оних ко­ји су има­ли те­ле­фон­ску на­ви­га­ци­ју од при­ја­те­ља из „сло­бод­них” кра­је­ва гра­да. 

– Па до су­тра ћу си­гур­но сти­ћи, та­ко да да­на­шњи ру­чак оста­ви за до­ру­чак – ше­рет­ски је је­дан мла­дић об­ја­шња­вао свом са­го­вор­ни­ку с дру­ге стра­не жи­це. 

– Не мо­же да­ље? Па­ра­да по­но­са? Ко­ли­ко пу­та го­ди­шње они па­ра­ди­ра­ју – чу­дио се ста­ри­ји го­спо­дин. 

Гра­ђа­не, су­де­ћи пре­ма њи­хо­вим ре­ак­ци­ја­ма, прајд ни­је уз­не­ми­рио, ко­ли­ко чи­ње­ни­ца да им је због ова­кве си­ту­а­ци­је огра­ни­че­на сло­бо­да кре­та­ња.

У јед­ном тре­нут­ку, по­че­ла је да па­да ки­ша иако је сун­це још сти­дљи­во си­ја­ло иза обла­ка. 

– Са­мо нам ду­га тре­ба да ком­пле­ти­ра дан – ни­је одо­ле­ла да про­ко­мен­та­ри­ше јед­на су­гра­ђан­ка на Тр­гу Ни­ко­ле Па­ши­ћа.

Не­што ма­ло да­ље од бло­ки­ра­ног цен­тра, жи­вот је те­као уоби­ча­је­но. Та­ко су у пор­ти Хра­ма Све­тог Са­ве ста­ри­је го­спо­ђе се­де­ле у пар­ко­ви­ма ћу­ћо­ре­ћи с ком­ши­ни­ца­ма, док су ро­ди­те­љи де­цу во­зи­ли у ко­ли­ци­ма или их пу­шта­ли да се игра­ју у бли­зи­ни фон­та­на, а ту­ри­сти, као и обич­но, сли­ка­ли сел­фи­је ис­пред нај­ве­ћег пра­во­слав­ног све­ти­ли­шта на Бал­ка­ну.

А. Ву­ко­вић