Грађани слабо информисани о услугама банака
Анкета коју је спровела Национална организација потрошача Србије показала је да чак две трећине грађана нису задовољне квалитетом и доступношћу информација за одобравање кредита. На питање да ли су им пре потписивања уговора о кредиту биле јасне све обавезе које преузимају, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, и да ли су им пружене информације, чак 63 одсто испитаника је одговорило негативно.
Када је реч о информисаности грађана о кредитима које им банке нуде, анкета је показала да је то и даље проблем. Наиме, на питање да ли знају колико ће их коштати кредит на крају отплате, 58 одсто анкетираних је рекло да зна, док су остали рекли да им то није познато. Грађани су, како показује ова анкета, боље информисани у вези са превременом отплатом кредита, па је чак 83,12 одсто испитаника знало да постоји оваква могућност приликом узимања кредита и такође је било упознато са детаљима.
У НОПС-у кажу да је истраживање показало да би банке очигледно требало да ураде више и на обавештавању својих клијената о трошковима које наплаћују, посебно о накнади на одржавање рачуна и у случају када он није активан. На питање да ли се ова накнада плаћа у случају када клијент не користи рачун, 67 одсто анкетираних је одговорило потврдно, а 33 је дало негативан одговор.
Тек нешто више од половине анкетираних је упознато са трошковима које им банка обрачунава и наплаћује, док су остали одговорили да нису довољно упознати. У овој потрошачкој организацији наводе да је то велики проблем будући да је изузетно велики списак накнада и скривених трошкова које банке наплаћују за своје услуге.
– Познато је да су банке у Србији последњих година наплаћивале и незаконите накнаде, од провизија за обраду кредита, провизија за праћење кредита, као и да су у уговорима о стамбеним кредитима једнострано повећавале камате. Да не говоримо о списковима накнада које се могу наћи на сајтовима банака које су врло проблематичне. Рецимо, накнаде за неоправдану рекламацију које се у Србији наплаћују од 1.000 до 2.000 динара. Банке на овај начин поручују грађанима да се не жале, иако им је право на рекламацију гарантовано Законом о заштити потрошача, каже Паповић.
Анкета је показала да се грађани жале банкама углавном због високих трошкова одржавања рачуна (6,15 одсто), дугог временских периода одобравања кредита, електронског банкарства, али и недостатка информација који запослени пружају клијентима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
