Građani slabo informisani o uslugama banaka
Anketa koju je sprovela Nacionalna organizacija potrošača Srbije pokazala je da čak dve trećine građana nisu zadovoljne kvalitetom i dostupnošću informacija za odobravanje kredita. Na pitanje da li su im pre potpisivanja ugovora o kreditu bile jasne sve obaveze koje preuzimaju, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i da li su im pružene informacije, čak 63 odsto ispitanika je odgovorilo negativno.
Kada je reč o informisanosti građana o kreditima koje im banke nude, anketa je pokazala da je to i dalje problem. Naime, na pitanje da li znaju koliko će ih koštati kredit na kraju otplate, 58 odsto anketiranih je reklo da zna, dok su ostali rekli da im to nije poznato. Građani su, kako pokazuje ova anketa, bolje informisani u vezi sa prevremenom otplatom kredita, pa je čak 83,12 odsto ispitanika znalo da postoji ovakva mogućnost prilikom uzimanja kredita i takođe je bilo upoznato sa detaljima.
U NOPS-u kažu da je istraživanje pokazalo da bi banke očigledno trebalo da urade više i na obaveštavanju svojih klijenata o troškovima koje naplaćuju, posebno o naknadi na održavanje računa i u slučaju kada on nije aktivan. Na pitanje da li se ova naknada plaća u slučaju kada klijent ne koristi račun, 67 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno, a 33 je dalo negativan odgovor.
Tek nešto više od polovine anketiranih je upoznato sa troškovima koje im banka obračunava i naplaćuje, dok su ostali odgovorili da nisu dovoljno upoznati. U ovoj potrošačkoj organizaciji navode da je to veliki problem budući da je izuzetno veliki spisak naknada i skrivenih troškova koje banke naplaćuju za svoje usluge.
– Poznato je da su banke u Srbiji poslednjih godina naplaćivale i nezakonite naknade, od provizija za obradu kredita, provizija za praćenje kredita, kao i da su u ugovorima o stambenim kreditima jednostrano povećavale kamate. Da ne govorimo o spiskovima naknada koje se mogu naći na sajtovima banaka koje su vrlo problematične. Recimo, naknade za neopravdanu reklamaciju koje se u Srbiji naplaćuju od 1.000 do 2.000 dinara. Banke na ovaj način poručuju građanima da se ne žale, iako im je pravo na reklamaciju garantovano Zakonom o zaštiti potrošača, kaže Papović.
Anketa je pokazala da se građani žale bankama uglavnom zbog visokih troškova održavanja računa (6,15 odsto), dugog vremenskih perioda odobravanja kredita, elektronskog bankarstva, ali i nedostatka informacija koji zaposleni pružaju klijentima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
