На фарми смрти остао само пас

Томашевац – На фарми свиња закупца Светислава Мргића, званог Мрга, на којој су животиње страдале од глади и жеђи, о чему смо већ известили, јуче није било никог – сем пса, за кога се не зна шта чува. Неколико преживелих свиња је већ евакуисано, а лешеви су на адекватан начин уклоњени. Међутим, биће потребно више времена да мештани потисну из сећања тешке призоре које су били приморани да гледају. Тешко ће, многи кажу, заборавити срамоту која их је задесила.

Страдање свиња које су, по свој прилици, месецима изгладњиване различито тумаче наши саговорници у овом крају. Сточари имају више разумевања за оно што је снашло њиховог колегу, али му ни они неке ствари не праштају. Тако члан Удружења земљорадника и сточара средњег Баната Лука Мијајев каже да случај фарме „Одаја” само драстично илуструје право стање ствари у нашем сточарству па и у целој пољопривреди.

– Гајење стоке код нас је пало на ниске гране и они паори који се њиме баве немају излаза. Током прошле и ове године појавио се вишак свиња и њима је пала цена да би у исто време порасла цена сточне хране. Ми знамо шта значи када за крмачу од 200 килограма добијеш само 9.000 динара. Мали и средњи сточари пропадају јер овом граном диригују крупни који могу да иду у разне аранжмане с банкама. Они једни друге испомажу. Конкретно, Светислав Мргић нема велика средства, није добио кредите и у производњу је уложио све што има. Када, због потреса на тржишту, то изгуби, онда је нормално да запада у очај. Он је свиње остављао да гладују из очаја, а не због своје некакве својеглавости. Као сточар замерам му што свиње није побио, јер бих ја то урадио, како се оне не би патиле – каже Мијајев.

Има и тумачења да би Мргић морао да одговара за патње којима је изложио своје животиње. Радмила Лојовић, из зрењанинског удружења за заштиту животиња „Анђео”, коју су први обавестили о угинућу свиња, заступа управо ово мишљење. Она сматра да неко мора да одговара за патње којима су животиње биле изложене. (/slika2)

– Поред свега, претила је и опасност од ширења заразе. Наводне ниске цене нису разлог да се животиње буквално оставе затворене без хране и воде. Зашто их није продао, неком дао или пустио у природу па би привукле нечију пажњу. Постоје сви елементи за кривично гоњење и већ смо ангажовали адвоката да покрене поступак – истиче Радмила Лојовић.

У Орловату, где живи Светислав Мргић и где га зову Мрга, сазнајемо да се он бавио разним пословима, али да није имао среће. Ово је већ други пут да доживљава крах у гајењу свиња, а није му пошло заруком ни повртарство, због чега је овде наводњавао једну парцелу.

„Само је, наједном, напустио ту башту и на њиви оставио цеви од наводњавања које су ту стајале годинама, док нису развучене”, причају његове комшије Орловаћани. Планове за бизнис са гускама и перјем пореметили су му, сазнајемо, синтетички материјали за постељину, па се брзо смањило и нестало његово јато од 5.000 гусака, те је и у овом послу пропао. Шта се са гускама десило, нисмо утврдили, али је извесно да му је измакла зарада.

Мештани који овде живе, као и они који раде у близини фарме, откривају нам да је Мрга повремено пуштао свиње са фарме, да су наоколо правиле штету. Да ли је зато одлучио да их, практично до смрти, држи затворене, могао би само он да одговори. Али, јуче до њега нисмо успели да дођемо... Иначе, многи су се запитали и како је на све ово реаговала томашевачка земљорадничка задруга, која је власник фарме. Како смо обавештени – и она је својевремено пропала.