Парче „Генекса” испод цене

Комисија која прати спровођење тендера о продаји имовине компаније „Интернационал ЦГ” са пратећом опремом у новобеоградском Блоку 20 одобрила је закључење уговора са прворангираним понуђачем „НБГП пропертис” ДОО Београд. Ова фирма, иначе у саставу ,,Делта холдинга” Мирослава Мишковића, за део имовине „Генекса” на наведеној локацији понудила је 148,8 милиона евра и тако иза себе оставила преостале две компаније које су учествовале на тендеру, саопштила је Агенција за приватизацију.

У јавности је преовладао утисак да је реч о послу без мане, у коме су добро прошли и „генексовци” и држава, а нарочито „Делта холдинг”. Али, Јован Врањковић, генерални директор ,,Интернационала ЦГ”, каже да није баш онако како су после отварања понуда тврдили представници Агенције за приватизацију и новог власника. За хотел „Континентал”, „Апартмане”, тениске терене, енергану и плац у Блоку 20, тврди он, могло се добити бар 200 милиона евра. А за то што се добио 51 милион евра мање и што ће запослени у ИЦГ-у проћи горе него што су очекивали, „крива је претерана журба да распродаја почне и приче без основа о астрономском дугу”.

– Под један, продата имовина није уопште толико руинирана и непрофитабилна, као што се представљало. Напротив, само апартмани су месечно доносили од 30 до 35 милиона динара. И хотел ,,Континентал” пословао је позитивно. Игнорише се чињеница да је тениска хала привремени објекат и да је урбанистички све спремно за изградњу пословне зграде идентичне постојећој „кули” од осам спратова. Поред тога, право богатство је и земљиште испред хотела ,,Континентал”, а постоји и могућност његове доградње. Није тачно даје неопходно уложити 40 милиона евра у адаптацију хотела. Потребна је тек половина наведене суме – тврди Врањковић за ,;Политику”.

Протеклих дана, као ,,оправдање” за ниску цену, по којој је имовина ИЦГ-а продата, помињани су и астрономски дугови некадашње перјанице српске спољне трговине.

– Дуг није брига новог власника, већ државе и биће намирен од пара које се буду добиле од продаје имовине предузећа – указује Врањковић и додаје – али у јавности је створен утисак да је тај дуг диктирао цену имовине, јер се од почетка процеса приватизације говорило о своти од чак милијарду евра. Та цифра је помињана још од израде Стратегије приватизације наше компаније, коју је радила Агенција за приватизацију и приватизациони саветници: холандска фирма БИ-СИ екцел, ,,Хорват консалтинг” из Загреба и „Спасић и партнери” из Београда.

Врањковић наглашава да су се представници ИЦГ-а томе од почетка противили, па се та цифра у Програму приватизације није помињала. Тврди да коначни износ дугова ИЦГ-а неће бити већи од 100 милиона евра и додаје – тачна цифра знаће се тек када се прода све што доноси профит и фирма остане без могућности стварања прихода, па оде у стечај или ликвидацију. Тек тада ће се позивати повериоци и испитивати оправданост њихових потраживања. Зна се, иначе, да је наш највећи поверилац Агенција за санацију банака, јер је још у СФРЈ ,,Генекс” био гарант за иностране кредите нашим многобројним предузећима од којих данас, упркос добијеним судским споровима, не можемо ништа да наплатимо.

Врањковић говори и о обавези новог власника да одржи ниво хотела од ,,четири плус једна звездица”, да је прихватио 556 радника и социјални програм којим се предвиђа исплата од 400 евра по години стажа у случају да неко од запослених буде ,,вишак, пре истека периода од две године.

– Иначе, од новца који је добијен продајом, поред намирења и исплате 7,5 милиона евра на име неке врсте провизије Агенцији и приватизационимсаветницима, како је програмом који је прихватила влада предвиђено, сви садашњи и бивши радници ће, због изгубљених акција, пошто се у приватизацију ишло из процеса реструктурисања, добити по 200 евра за годину стажа. Исплата би требало да почне одмах после продаје овог дела имовине и хотела на Копаонику, а за то ће бити утрошено око 20 милиона евра.

У ,,Интернационал ЦГ” страхују да ће имовина ове фирме на Копаонику – хотел ,,Гранд” и апартманско насеље ,,Сунчани врхови” –отићи у бесцење. Врањковић има објашњење зашто нико од шест купаца који су откупили документацију није послао понуду, па је први тендер пропао.

– Без обзира на то што хотел и апартмани на Копаонику у последње три године позитивно послују, потенцијални купци су вероватно размишљали: „кратка је пуна туристичка сезона, све зависи од снега, а и ова политичка ситуација…” – вели Врањковић и додаје – Иначе, хотелски комплекс на првом тендеру је нуђен по почетној цени од 45 милиона евра, а њеном паду је највише допринела одлука од пре две године да се система жичара издвоји у Јавно предузеће „Скијалишта Србије”. А те жичаре градили су запослени у „Генексу”, па синдикати захтевају да се поднесе тужба за поништај те одлуке. Ту има још нерешених питања у вези са поделом имовине и страхујем да не пропадне и други тендер и да, уз непосредну погодбу, овај бисер српског туризма не оде у бесцење.

Генерални директор ,,Интернационала ЦГ” сматра да ће све бити много јасније крајем лета, када ће се продавати и друга имовина ,,Генекса” и „Интернационала ЦГ” коју има и у иностранству.