Вотка шири Мексико

На радост земље сомбрера, кактуса и текиле, мексичке границе добрано су проширене ових дана под утицајем жестоке текућине из… Шведске. У „апсолутном свету”, Мексико се на север простире Калифорнијом, Аризоном, Новим Мексиком и Тексасом. У рекламном споту за „апсолут вотку”, која због ниских цена, а проширених видика, озбиљно конкурише националној текили, хладни Скандинавци су распалили латино страсти. Уз живописну причу и музику о веселом расположењу у „савршеном свету”, до чијих се циљева стиже помоћу жестоких ледених пића, приказује се и мапа Мексика која се распрострла дубоко у територију светске суперсиле. И то баш по земљама Сједињених Држава, где борави највећи број од око 12 милиона илегалних мексичких имиграната и где се уместо америчке често вијори мексичка застава. То су иначе територије које су пре ратова и откупнина у првој половини 19. века припадале – Мексику.

Није тешко разумети што се уз овакву историјску карту шведска „водица” у мексичким градовима пије наискап. Уз борбене песме или носталгично запевање маријача. А, руку на срце, нагло су је заволели и милиони Латиноса са друге стране границе. Они већ неко време чак и америчку химну „скрнаве” певајући је на шпанском језику.

Жестоко су овог пута одговорили и многи Американци, подстакнути бројним „националистичким” ТВ водитељима на „Си-Ен-Ену” и „Фоксу”, који и овако гледаоцима свакодневно утерују страх у кости због најезде „туђинаца” са југа. Лу Добсу са „Си-Ен-Ена” фалила је само „апсолуте” мексичка географска карта па да појача своју тираду о разрушеним границама и угроженој безбедности вољене домовине. И без вотке њему се чинило да Мексиканци у ствари хоће да поврате територију, изгубљену пре сто педесет година. Ако не ратом, оно демографијом и наталитетом. То што су Швеђани овога пута својом рекламом угрозили територијални суверенитет САД много их не чуди. Јер Скандинавију, у пакету, конзервативци овде сврставају у земље задојене комунистичком идеологијом, која паре зарађене знојем пореских обвезника баца на људе без папира.

На сајту конзервативног колумнисте Мишела Малкина могу се прочитати огорчене реакције америчких патриота. У коментару једног читаоца који се потписује као „салса и чипс” (алузија на популарну мексичку храну, кукурузни чипс и паста од авокада у ресторанима), тврди се да је шведски „Апсолут” одлучио да отпусти са посла читаво маркетиншко одељење које је „улагујући се Мексику” изазвало бојкот Американаца.

На неки начин, Американцима се извинила и компанија „Апсолут”. Реклама је, кажу, била намењена мексичкој публици и подсећала је на „друго време, које становништво Мексика сматра бољим и идеалнијим од садашњег”. „Као глобална компанија, ми схватамо да људи у различитим деловима света наше огласе тумаче на различите начине и због тога се извињавамо, гласи ова недовољна исправка.

У међувремену, Домовинска безбедност, у чијем је надлештву изградња зида како би се спречила или смањила најезда имиграната са југа, решила је да се и сама одрекне дела америчке територије, зарад „сигурнијих граница”.

Зидом ће бити, како се чује, од Америке одсечен доњи вршак Тексаса где се налази Сабал палм, један од најлепших националних паркова САД. У њему певају ретке птице свих боја, гегају се оклопи џиновских корњача и сикћу тропске змије… Милиони долара узетих од пореских обвезника утрошени су за очување ових природних раритета. Сада ће се Мексику на тањиру поклонити 550 јутара земље, а зид ће окончати преживљавање неких јединствених врста флоре и фауне. Као да су идејни творци ове анахроне преграде попили „апсолут вотку”, па су у мамурлуку решили да се предају суседима. А да утврђењима одбране што се још спасти може.