Потписан уговор о изградњи моста преко Аде

Уговор о пројектовању и изградњи моста на доњем шпицу Аде Циганлије у вредности 118,64 милиона евра, потписан је јуче у београдском Старом двору. После скоро 35 година, када је изграђен друмски мост „Газела”, у Београду ће, крајем године, почети изградња новог моста који ће повезати Нови Београд и Чукарицу, чиме ће саобраћај преко садашњих мостова и Булеваром војводе Мишића бити смањен за 40 одсто. На овај мост Београђани чекају скоро шест година.

Мост ће бити дугачак 929 метара, са пилоном висине 200 метара, имаће шест коловозних трка, две стазе за пешаке и двоструке шине намењене лаком метроу.

Досадашње студије су показале да ће грађани уштедети око тридесет минута у путовању, јер ће уместо кроз центар града ка Новом Београду, односно Чукарици и Раковици, користити мост на Ади Циганлији.

Поред тога, возачи ће дневно уштедети 11 тона горива и 100.000 пређених километара само за путничка возила. Највећим делом изградња моста, који је део прве фазе Унутрашњег магистралног полупрстена, биће финансирана из кредита који је град обезбедио од Европске банке за обнову и развој, док ће изградњу прилазних саобраћајница финансирати Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Представници конзорцијума, који чине „PORR Tecnobau und Umwelt AG” из Аустрије, „СЦТ” из Словеније и „DSD Bruckenbau Gmbh” из Немачке су најавили да ће пројектовање и припремни радови почети одмах. Њихова обавеза је да километарски мост са пилоном као две „Београђанке” и мрежом челичних сајли саграде за 40 месеци.

На питање „Политике”, како једна фирма као што је љубљански СЦТ, коју у Словенији потресају афере може да добије овако велики посао и да ли код инвеститора (Скупштине града) постоји страх да, укључујући пад акција аустријског „Пора”, победнички конзорцијум неће испунити уговорене обавезе у року од 3,5 године, Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште је одговорио:

– Врло битно за овај посао је то што конзорцијум мора да положи врло високе гаранције и оне нас као инвеститора штите. Дакле, 24. априла прилажу гаранцију за добро извршење посла, односно 10 одсто од уговрене цене – 18 милиона евра. Такође, уговор предвиђа исти толики износ и на име авансне гаранције и она траје све док не оправдају своје задатке. Практично град се обезбедио са тако високим гаранцијама, па може да их повуче у сваком моменту. За нас је небитно како те фирме стоје на бечкој берзи, и како се котирају у словеначкој јавности – истиче Ранковић.

Иван Зидар, председник борда СЦТ, иако не негира да је недавно хапшен, такође сматра да афере у Словенији немају апсолутно никаквог утицаја на пословање ове компаније, како у матичној земљи, тако и у Србији.

– Посао иде нормално. Тамо смо управо потписали уговор од 50 милиона евра, сада потписујемо овај у Србији. Не видим никакве проблем – истиче Зидар.

Иначе од њега смо сазнали и да ово љубљанско грађевинско предузеће има фабрику за производњу арматуре у Железнику. Партнер у послу у који су уложили 20 милиона евра им је домаће грађевинско предузеће „Царичин град”.

Свака од чланица конзорцијума новинарима је побројала мостове које су градили по Европи будући да се у домаћој јавности спекулисало да носилац конзорцијума, аустријски „Пор”, нема референце за мостове са високим пилонима, што је био услов на тендеру.

Цена моста је са почетних 90 милиона евра достигла 118, 6 милиона. Када се томе дода ПДВ од 18 одсто и непредвиђени трошкови који би кроз разраду пројекта и растом цена грађевинског материјала могли да нарасту, постоји реална могућност да мост „нарасте“ на око 146 милиона евра.

– Уговор предвиђа непредвиђене трошкове и то је нормална појава у грађевинарству. Тачно је да је првобитно уговорена цена била 90 милиона евра, али је до повећања цене дошло због поскупљења грађевинског материјала пре свега челика. Овај мост би за годину дана био скупљи 10-20 процената. Што се тиче ПДВ-а, подсетио бих да је то новац који иде у српски буџет – образложио је Ранковић.

Академик Никола Хајдин, један од наших најпознатијих конструктора мостова, тврди да се овакав мост не може изградити за мање новца. Реална цена је, каже, 2.000-2.500 евра по квадрату.

– Мост код Бешке је ужи и мањих перформанси, па квадрат кошта око две хиљаде. Мост који се гради између Бугарске и Румуније стаје 2.200 евра по квадрату – истиче професор Хајдин и појашњава да главна конструкција кошта 90 милиона евра, али и подсећа да је мост код Аде Циганлије дупло шири од класичног моста и уз то има метро линију по средини, што све повећава цену.

-----------------------------------------------------------

Ђилас: То ће бити гарант изградње метроа

Драган Ђилас,министар без портфеља задужен за спровођење НИП-а, сматра да ће „будући мост преко Саве бити гарант изградње метроа у Београду и симбол града”, додајући да ће изградња моста омогућити грађанима прелазак са једне на другу страну реке без великих саобраћајних гужви.

– Овај мост касни не неколико, већ скоро 20 година. Тек од 2000. године, од када је Београд почео да се мења, стекли су се услови за изградњу оваквог моста, а у наредних пет до шест година и још једног метро-моста на Дунаву код Аде Хује, у Винчи на, обилазници око Београда, односно између Борче и Земуна – рекао је Ђилас при потписивању уговора.