Ако се отцепи од Шпаније, Каталонија је изван ЕУ

Брисел - У Европској унији расте забринутост због заоштравања ситуације у Каталонији, а групе посланика у Европском парламенту (ЕП) су затражиле да Европска комисије и друга тела ЕУ интервенишу и помогну да се ствари не отргну контроли, јер је синоћ већ дошло до сукоба полиције и демонстраната у Барселони.

Европска комисија је данас на велики број питања новинара да ли ће ЕУ посредовати у сукобу владе у Мадриду и регионалне владе у Барселони, поново нагласила да Унија „поштује уставни поредак Шпаније, као што поштује уставне поретке свих чланица ЕУ”.

У институцијама и у великој већини влада ЕУ се ставља до знања да би у хипотетичном случају отцепљења од Шпаније, што се сматра тешко изводљивим на законит, и миран начин, у складу са законима и вредностима ЕУ, Каталонија одмах остала изван Европске уније и морала би да покрене сложене вишегодишње преговоре о чланству, у којима право вета увек има и чланица ЕУ Шпанија, а то значи влада у Мадриду.

Засад је, међутим, у институцијама ЕУ преовладао став да је референдум о отцепљењу који припрема каталонске регионалне влада, „унутрашње уставно и правно питање шпанске државе”. Али многи евро-посланици и званичници ЕУ у Бриселу су јасно ставили до знања да су против насиља и упозорили да неће добити подршку неуставни и незаконити покушаји Каталоније да се отцепи од Шпаније.

Поново је недвосмислено указано на изјаву председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да би ЕУ поштовала одлуку грађања Каталоније ако би се они на референдуму изјаснили за независност, али је подвукао да то мора бити у сагласности с Уставом Шпаније и одлукама Шпанског парламента, и да би, у том случају, Каталонија изашла из састава ЕУ.

У круговима ЕУ још постоји нада да би стање могло да се преокрене преговорима централних власти у Мадриду и регионалне сепаратистичке владе у Барселони, што покушавају да издејствују вође социјалистичке странке ПСОЕ.

Дипломате у ЕУ указују на то да би, рецимо, важан залог могло бити давање већих овлашћења Каталонији за убирање пореза и буџет, што је већ добила покрајина Баскија у којој се стање смирило после дугогодишњег насиља и тероризма.

Прилике у Каталонији засад прете даљим заоштравањем, сепаратистичке странке и угледни појединци осуђују потезе владе у Мадриду која преко судова и полиције чини напоре да спречи референдум, а огласио се и Фудбалски клуб Барселона - моћан симбол каталонског идентитета, који је подвукао да се „слобода одлучивања и изражавања мора поштовати”.

Потпредседник каталонске владе Ориол Жункерас је, ипак, упозорио да су се „изменили услови игре” пошто је по налогу централне владе у Мадриду, полиција ухапсила 14 званичника каталонске владе због кршења Устава и запленила десет милиона тајно штампаних гласачких листица за референдум, што је збуњујући податак будући да Каталонија има само шест милиона грађана.

Каталонски лист „Периодико” је у поруци јавности предочио да се „у овим тако критичним и затегнутим тренуцима без икакве сумње Каталонија и остатак Шпаније налазе на историјској прекретници”.

Каталонски дневник, заговорник референдума, додаје да постоји велика забринутост због заоштравања сукоба шпанске државе и регионалне власти.

Лист наглашава да је то „политички сукоб посејан претеривањем и омаловажавањем, узајамним провокацијама и нарочито неспособношћу политичара да размимоилажења реше демократским оруђем дијалога под окриљем закона”.

Бивши председник Европског парламента, каталонски социјалиста Жозеп Борељ се заложио за смиривање, политички договор и реализам, наглаивши да је тежња за независношћу Каталоније утемељена више на миту него на стварности. Он је навео да половина житеља Каталоније говори кастиљански или други језик, а они нису за отцепљење од Шпаније.

Борељ сматра да би изнуђени, противуставни покушај отцепљења Каталоније представљао „највећу уставну кризу од пада Берлинског зида... јер би због такве промене граница дошло до домино ефекта” на читавом европском континенту. (Бета)