Мостови и метро вечите предизборне теме

Да су странке које чине београдску власт оствариле оно што су обећавале у протекле четири године мост на Ади Циганлији и бар још један преко Дунава били би готови (чиме би се смањиле садашње саобраћајне гужве), багери би увелико крчили прву трасу „лаког” метроа, а тржни центар „Стакленац” на Тргу Републике био би срушен још пре две године и на том месту било би отворено градилиште за Градску галерију.

Да је било по најавама, панчевачки и мост „Газела” били би обновљени и сигурнији за саобраћај, а реконструкција Јужног булевара коначно завршена. У воду су пали и планови о наставку изградње обилазнице око Београда, али и још многа обећања у вези са решавањем комуналних проблема који муче Београђане.

У кампањи пред локалне изборе 2004. године кандидати за градоначелника Београда из ДС-а, ДСС-а и Г17 плус, које владају у главном граду, готово су се заветовали бирачима да ће остварити много тога. Списак онога што су обећавали, а после избора и заиста урадили је прилично кратак, као, изгледа, и њихово памћење будући да се већи део тадашњих предизборних тема, као што су изградња мостова и метроа, понавља и у овој кампањи.

– У наредне четири године у Београду се мора изградити мост Чукарица – Нови Београд и започети изградња прве линије метроа– рекао августа 2004. године Ненад Богдановић, тада кандидат Демократске странке за првог човека главног града. Том приликом је истакао да ће Београд, уколико он буде изабран на ту функцију, у наредне две године комплетно решити проблеме комуналне и путне инфраструктуре, као и да ће све београдске школе бити обновљене у складу са европским стандардима.

Ни Богдановићеви противкандидати нису били мање амбициозни.

Тако је кандидат за градоначелника Г17 плус Бранка Бошњак у предизборној кампањи обећала да ће, уколико је Београђани изаберу, изградити 5.000 станова који ће моћи да се купе по повољним ценама, а да ће од новца предвиђеног за изградњу једног моста подићи– два!

Београђанима је много обећавао и Зоран Дракулић кога је за градоначелника кандидовао ДСС. Између осталог, решавање проблема Париповачког потока у Жаркову, бржу легализацију бесправно подигнутих објеката на Чукарици, реконструкцију Спортског центра „25. мај”.

Решавање локалних, општинских проблема нудио је Драган Којадиновић испред СПО-а, који је кампању започео на Авали обећавајући да ће подићи нови торањ ако победи на изборима.

– Трудићу се да обновим биоскоп „Вождовац” који је претворен у пословни простор – рекао је Којадиновић. Биоскоп „Вождовац”ни дан-данас не ради, а у међувремену је продат новом власнику „Београд филма” који је купио 14 биоскопа у Београду. Српски покрет обнове није освојио мандате у београдском парламенту, али је изградња Авалског торња почела почетком 2007. године, а завршетак радова се најављује за крај ове.

Кампања пред изборе за градоначелника у септембру 2004. године остаће запамћена по томе што су партијски челници углавном избегавали урбане зоне града покушавајући да што више гласова освоје у предграђу.

Рекордни број насеља и села на ободима Београда обишао је тадашњи, али и актуелни кандидат Српске радикалне странке на овим локалним изборима Александар Вучић. Успео је да стигне у чак 180 насеља, а том приликом житељима Ресника и Остружнице обећао је да ће моћи да легализују изграђене објeкте по најнижој цени од пет евра по квадрату.

– Ако постанем градоначелник, главну железничку станицу изместићу у Прокоп. Овом проблематиком ћу се прво позабавити ако освојим већину гласова – поручивао је тада Вучић.

Сличну судбину доживели су и велики градски пројекти чије остварење је најчешће предмет спора око надлежности и финансирања републичке и градске власти.

Обилазница око Београда дуга 47 километара гради се са прекидима пуних 18 година. Да би избегли прозивке због давања неодговорних обећања, представници актуелне демократске власти, али и републички министри вешто су избегавали да прогнозирају датум њеног коначног завршетка. У јавности се могло чути да је највећи проблем тај што је за преосталих око 30 километра пута потребно уложити око 390 милиона евра.

Бранко Јоцић, из Нове Србије, бивши директор „Србија путева”, најавио је у августу 2006. године, за „Политику” да би обилазница око престонице могла да буде пуштена у рад 2009. године. После пола године, марта 2007. године, на састанку у Привредној комори Београда, на коме је осим Јоцића, био и Ђорђе Бобић, главни архитекта Београда, једногласно је закључено да је рок за завршетак обилазнице ипак померен на 2011. годину.

Са падом Владе Србије у воду је„ пала” и обнова београдског моста „Газела”. Санација овог моста која је била хитна и пре шест годинамораће да сачека нов сазив скупштине, односно ратификацију кредитаод 33 милиона евра са Европском инвестиционом банком. Мирко Цветковић, министар финансија, најавио је 16. јула 2007. године да ће радови почети у октобру исте године и бити завршени за 18 месеци. Обнова „Газеле” још није почела.

Челници Београда и Министарства за капиталне инвестиције договорили су се јула 2006. да ће заједнички обновити и Панчевачки мост. Састанак су водили Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције, и Ненад Богдановић, градоначелник Београда.

А прошлог децембра Драган Ђилас, министар без портфеља у Влади Србије задужен за спровођење Националног инвестиционог плана и кандидат ДС-а за градоначелника на овим изборима, најавио је реконструкцију Панчевачког моста на пролеће ове године. 

Због опаски да су неки од капиталних градских пројеката „застали” Бојан Станојевић, менаџер града Београда, недавно је рекао за наш лист да су у развијеним земљама велике капиталне инвестиције у надлежности државе, а не локалних власти.

– То је замена теза да Београд треба да реконструише обилазницу, а да му у том послу помогне држава. Спремни смо да пружимо помоћ републичкој влади у завршетку обилазнице, јер смо досад финансирали половину обнове Остружничког моста. Такође, иако није у нашој надлежности, реконструисаћемо Панчевачки мост и средићемо „Газелу” – нагласио је Станојевић.

(/slika2)На списку неостварених обећања још од 2006. године је изградња моста преко Аде Циганлије, чији је завршетак прошле године најављиван за крај 2009. или почетак 2010. Изградња још није почела.

Ипак, актуелна београдска власт може да се похвали остварењем неколико значајних градских пројеката. На листу успеха у протекле четири године може им се уписати увођење јединственог тарифног система у градском саобраћају 2004. године, као и изградња саобраћајне петље код „Арене” која је завршена исте године. Хала београдска „Арена” добила је употребну дозволу октобра 2007. године, а прошле године је завршено и сређивање Аутокоманде. Годину дана раније комплетно је реконструисана и Немањина улица, а недавно је у саобраћај пуштен обновљен Стари савски мост. Због успеха у обнови града Београд је 16. марта 2006. године у Кану проглашен „Градом будућности јужне Европе”.

-----------------------------------------------------------

Вртићима до гласова

Уз понављање стандардних обећања о изградњи мостова и метроа у досадашњој кампањи кандидати за градоначелника Београда показују и напрасну бригу за пребукиране вртиће, оронуле школе и за положај инвалида и пензионера. 

Александар Вучић, кандидат радикала, први је покренуо једну од ових тема. Рачунајући на пажњу око 4.000 београдских породица, чија деца чекају на место у вртићима, Вучић је забринутим мајкама заказао састанака у Ташмајданском парку и обећао им да ће овај проблем бити решен за две до три године. Том приликом Вучић се осврнуо и на друге социјалне проблеме.

– Грађани тешко долазе до лекова и места у болницама. Потребна је оштра борба против корупције и дроге у школама, решавање саобраћајних гужви и положаја пензионера – рекао је кандидат радикала.

Неколико дана касније и демократа Драган Ђилас је заиграо на исту карту па је током обиласка Барајева искористио прилику да поручи Београђанима да ће до краја године бити изграђено чак седам вртића.

– Очекујемо да до краја године на листама за чекање буде две хиљаде деце мање. Наша идеја није само да се та листа смањи, него да је више нема– рекао је Ђилас.

Иако „демократе” за осам година, колико су на власти, нису успеле међусобно да се договоре да ли Београду треба „лаки” или „тешки” метро, већ првих дана кампање кандидат Демократске странке одмах је прешао на старе велике предизборне теме.

– Прва линија метроа, од врха Булевара краља Александра до Земуна, могла би да буде завршена за четири године. У наредних годину и по дана из градског буџета биће обезбеђена набавка 20 композиција возова за подземну железницу у Београду –самоуверено је поручио Ђилас.

За кандидата ЛДП-а Биљану Србљановић саобраћај је један од највећих градских проблема.

– Београду су потребна алтернативна саобраћајна решења, а говорити о метроу је смешно. Престоници је потребно више мостова – нагласила је кандидаткиња Либерално-демократске партије.

Србљановићева је истакла да ће се, ако буде изабрана, залагати за приватизацију градских јавних предузећа, али не свих и не под било каквим условима.

И Александар Поповић, кандидата за градоначелника ДСС–НС, на почетку кампање је као главне проблеме Београда навео саобраћај и недостатак места за паркирање, лоше стање мостова и насеља која имају проблеме са струјом, водом и канализацијом, индиректно поручујући да ће му то бити приоритет, ако буде изабран на ту функцију.