Завера ћутања у парламенту

Скупштина Србије поново је, последњих дана, доспела на новинске ступце лошим поводом. Овог пута, анонимни извори дојављују медијима о „бахатом и незаконитом понашању” генералне секретарке парламента Светиславе Булајић. Да проблема има, сведочи то што је и Маја Гојковић, председница парламента, како нам је потврдила, добила анонимну пријаву против секретарке, али и то што је Марија Обрадовић, председница Одбора за одбрану и унутрашње послове, морала да интервенише, будући да је Булајићева, не консултујући никога, ставила себе на списак наше делегације која је путовала у Стокхолм.

Приче о самовољи, али и незаконитим радњама генералне секретарке, месецима колају парламентом, међутим, нико о томе званично баш ништа није хтео да каже. Ова, могло би се рећи, завера ћутања, и даље траје. Запослени, који се анонимно обраћају медијима, износе страшне оптужбе, али не желе то званично да кажу, јер се, рекли су нам, плаше секретаркине одмазде. Њима и није замерити, али зашто ћуте посланици, који су се и нама обраћали да нам, анонимно дабоме, потврде да је „све истина то што пишу новине”.

Булајићева је, међутим, званично за „Политику” јуче одбацила све оптужбе на свој рачун, тврдећи да посао ради у складу са законом и да има изванредне односе са председницом парламента, али и са свим посланицима. Реакције на ове њене тврдње кренуле су одмах јуче ујутро. Много посланика, али и неке друге особе из парламента, нас је звало да нам каже да то није тачно. Кад смо их замолили да нам то званично кажу, нико није желео, из разноразних разлога.


Марија Обрадовић (Фото Танјуг/Сава Радовановић)

Има, ипак, изузетака. У петак се у парламенту, незванично наравно, могло чути између осталог да је Булајићева не консултујући се ни са ким из парламента, ставила себе на списак за путовање у Стокхолм, на скуп на који су позвани само посланици. Позвани су, иначе, чланови Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за контролу служби безбедности, чији су председници Марија Обрадовић и Игор Бечић.

Питали смо јуче Марију Обрадовић да ли је тачно да је секретарка сама себе уврстила у делегацију, а да је скинута са списка после њене интервенције, а она нам је одговорила: „То је тачно. ОЕБС је организовао ускостручно студијско путовање везано за сектор безбедности, искључиво за посланике скупштинских одбора који се баве безбедношћу. Строго је био ограничен број посланика, па су и неки посланици који су били врло заинтересовани за ово путовање због могућности да се упознају са сектором шведске безбедности, остали ускраћени да се нађу у делегацији. Било је крајње некоректно да уместо посланика крене она (Булајићева), која нема никаквог основа за учешће на таквом путовању”.

Посланици умеју да кажу да од деловања и понашања сваког од њих зависи какав углед у јавности ће да има Скупштина Србије. Сваки пут се, при том, пожале како је рејтинг парламента врло низак. И јесте низак, али сасвим сигурно неће бити поправљен уколико се медијима буду достављале анонимне информације о веома великом проблему, који такорећи урушава ову институцију изнутра. Запослени у скупштини имају право да се плаше, да ћуте и анонимно траже помоћ од новинара. Посланици немају право. Они су плаћени да говоре и да проблеме решавају.