Оставинска расправа у новосадској власти

Нови Сад – Свођење резултата учинка новосадске градске власти коју чине одборници Српске радикалне странке протиче више-мање у надгорњавању „струје” која се сврстала уз градоначелницу Мају Гојковић, након њеног „брисања из чланства” СРС-а, и другог дела странке коју предводи председник Градског одбора Игор Мировић, иначе кум Маје Гојковић.

Пошто су, бар за сада, изостали велики митинзи, та својеврсна оставинска расправа (ко је оставио за собом већа дела Новосађанима током протекле власти) обавља се, како су радикали сами најавили предизборну кампању, по систему „од врата до врата” и „од уха до уха”.

У овдашњој јавности доминира мишљење да је радикалска власт највеће резултате постигла у изградњи или реконструкцији улица, путева, водовода...

Реч је о пословима које је водило највеће јавно предузеће Завод за изградњу града, чији је директор управо Мировић. У томе се нарочито предњачило у приградским насељима, додуше, кажу зли језици, највише тамо где су радикали освојили највише гласова.

„То није тачно”, рекао је ових дана на једном од предизборних скупова Игор Мировић. „Радимо тамо где су највеће потребе, а становници приградских насеља су заслужили да имају услове живота што приближније градским, како се не би наставила миграција”.

У већем делу мандата на обележавању тих подухвата појављивали су се скоро увек заједно Гојковићева и Мировић. Како су се страначки и кумовски односи хладили међу грађане су ишли све чешће одвојено да би се потпуно разишли пре годину дана.

Како сами оцењују своје резултате, нисмо имали прилику да чујемо. Из штабова Гојковићеве и Мировића добили смо скоро исти одговор чија је суштина – то ће грађани сами рећи на гласачким листићима 11. маја.

Ипак, ваља подсетити на занимљиву опаску градоначелнице из недавног интервјуа „Политици”: „Видим како сада кампања изгледа, приказује се шта је ко урадио за три и по године. А ја ћу можда у кампању кренути другим путем – да кажем шта сам спречила да се уради.”

Да ли Гојковићева мисли на своје противљење пресељењу главне аутобуске станице у Новом Саду (у чему се разишла са страначким колегама) на периферију града, у објекат у који је власник АТП „Војводина” бизнисмен Илија Девић уложио 30 милиона евра, а сада нема ни за топли оброк својим радницима? Или на обећање заменика председника странке Томислава Николића од пре скоро две године о инвестирању капитала из Русије у огромну термоелектрану у Новом Саду, вредну више стотина милиона евра, о чему потом више није било речи?

У међувремену, челни човек главне опозиционе странке у градском парламенту Игор Павличић, председник Градског одбора Демократске странке, подсећа да су Нови Сад потресале многобројне афере – почев од скупо плаћеног бехатона сумњивог квалитета (блокови за поплочавање тргова и тротоара), којим је град преплављен, олако продатих најелитнијих локација, саобраћајних колапса изазваних потписивањем штетног уговора у вези са новом аутобуском станицом до многобројних кривичних пријава против директора градских предузећа и пребијања глумаца у Позоришту младих.

„Радикали су при преузимању власти затекли у градској каси око 20 милиона евра, а само за покривање губитака јавних предузећа до сада су потрошили више од 100 милиона евра. Чак око 70 одсто градског буџета отишло је на текућу потрошњу, а тек што је преостало за капитална улагања. Осим отварања више нових хипермаркета, Нови Сад су заобишле значајније и домаће и стране инвестиције, а у производњу и привреду није уложено ништа. Рецимо, општина Пећинци величине просечног новосадског приградског насеља има далеко веће инвестиције него највећи војвођански град”, каже за „Политику” први човек новосадских демократа.

Истовремено, додаје он, протеклих година овде је била нормална ствар да директори појединих јавних предузећа имају своје приватне фирме које послују са тим предузећима, да се милионски рачуни за ручкове у ресторанима измирују од пара пореских обвезника, да се на име репрезентације купују чак и цигарете, а запошљавање рођака, пријатеља и чланова СРС-а у јавним предузећима превазишло је сваку меру...

Међутим, председник Привременог Градског одбора Демократске странке Србије Владимир Галић у изјави „Политици” наглашава:

„Градски одбор ДСС-а гледа на резултате новосадске власти двојако: кроз рад градоначелнице Маје Гојковић и Градског већа, с једне стране, и кроз активности и ангажовање Скупштине града, с друге стране. Градоначелница, изабрана, подсетићу, на непосредним изборима, по нашем мишљењу, није оправдала указано поверење. Свој рад засновала је на личној промоцији, док је питања од виталног значаја за живот града запостављала. Није, очито, могла да се ослони на чланове Градског већа, који се и нису посебно истицали, па је рад већа све време био доста тром”.

Галић напомиње да је рад већине јавних и јавно-комуналних предузећа био подређен страначким интересима, посебно кадровање у њима. Он, међутим, каже да је „један број предузећа и поред тога функционисао солидно и испунио очекивања Новосађана”.