Медијска битка за Крагујевац

У интервјуу за недељник „Крагујевачке”, Стевановић је поручио како је спреман да поново преузме власт у Крагујевцу, али под јасним условима: поједностављено речено, тражи одрешене руке и паре. Хоће, каже, да буде „селектор”, да сам бира свој тим и поставља своје најближе сараднике, а што се пара тиче, држава мора да врати граду 2,5 милијарди динара дуга и републичка трансферна средства подигне на пређашњи ниво.

Потраживања која Стевановић помиње су „стара као Библија” и потичу од неизмирених обавеза државних фирми „Застава оружје” и градске топлане „Енергетике” по основу пореза на зараде запослених. Још ако би држава, уместо садашњих 420 милиона динара трансферних средстава, давала граду 700 милиона као некада, Крагујевцем би се могло лепо и успешно управљати, сугерише Стевановић.

Наводећи како очекује да ће његови услови бити „озбиљно размотрени тамо где се буде о свему одлучивало”, Стевановић је у ко зна ком по реду разговору за „Крагујевачке” поново искористио прилику да се тужним гласом обрати својим суграђанима, жалећи се како га „душа боли” што је Крагујевац упропашћен у претходне три године.

То што Стевановића „душа боли” никога не треба да чуди, будући да је лидер нерегистроване странке Заједно за Шумадију, према речима градоначелника Николића, оставио толике дугове да је недавно морао да реагује и Фискални савет Србије, упозоривши надлежне државне органе да Крагујевцу, уколико се нешто брзо не учини, прети банкрот.

Опсервацију стања у граду који води од октобра 2014, Николић је дао у интервјуу за Телевизију Крагујевац, медиј који је спасао тако што је донео одлуку да дугови бившег власника Радоице Милосављевића буду намирени из локалног буџета, дакле новцем свих Крагујевчана.

„Или Крагујевчане прави дементнима и сенилнима, или је сам дементан и сенилан”, закључио је Николић, коментаришући Стевановићеву намеру да се врати на власт у граду који је довео до ивице банкрота. Крагујевчани, устврдио је актуелни градоначелник, нису заборавили колико је смећа било на улицама града док је њиме управљао Стевановић, нити су запослени у јавним предузећима заборавили колико су им плате касниле.

Стевановић је „изгледа заборавио кога је подржавао на претходним председничким изборима – Јанковића или Јеремића”, рекао је Николић, наводећи да бивши градоначелник „већ месец дана моли Вучића да га прими, да га врати на власт, као да Вучић не зна шта је Стевановић направио од Крагујевца”. Наводећи да му у тој намери неће помоћи ни Бошко Ничић, Николић је Стевановића послао у политичку пензију, саветујући га да људи у осмој деценији „треба да раде оно што се у тим годинама ради”.

Инсистирајући на својим добрим резултатима – обнови свих крагујевачких школа и решавању вишедеценијског проблема уписа деце у обданишта – Николић је у разговору за ТВ Крагујевац, ипак, избегао да каже колики су сада дугови и да ли ће се у граду коначно појавити неки озбиљнији инвеститор. Слична шкакљива питања Стевановићу готово да нису ни постављана у поменутом интервјуу за „Крагујевачке”.

Тако долазимо до једног од кључних проблема града у коме се исто тако тешко живи као и пре доласка „Фијата” 2008, а реч је о (не)слободи медија, (не)критичким новинарима и (не)способности политичара да се суоче са објективним судом јавности.