Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
65. САН СЕБАСТИЈАН

Обећавајућа филмска младост

Обећавајућа филмска младост
(Фото Прес фестивала)

Сан Себастијан У такмичарском програму „Нови редитељи”, који је уз „Забалтеги” (Отворена зона) од стране публике највољенија и најпосећенија програмска целина, до сада су се снажно издвојила три филма.

Први међу једнакима међу дебитантима што се такмиче за награде јесте дански филм „Шармер” младог иранског сценаристе и редитеља Милада Аламија који је са шест година као имигрант стигао у Шведску да би касније завршио филмску академију у Данској. Алами гледаоцима нуди узбудљиву и интензивну психолошку драму о младом Иранцу Есмаилу који очајнички покушава да оствари љубавне везе са Данкињама које му могу осигурати боравишну визу и спасити га од депортације. Како време одмиче и Есмаилу се ближи љубав, тако све јаче његова прошлост куца на врата, а управо ту чињеницу Милад Алами користи за отварање тема раса, класа и права на борбу за бољи живот, али и за сучељавање два различита културолошка поднебља. Изврсно и режиран и глумљен филм. Свеж, готово „инсајдерски” поглед на актуелну мигрантску кризу у Европи...

                                          ***

Високе оцене завређује и колумбијско-аргентински дебитантски филм „Убити Исуса” („Matar a Jesus”) младе ауторке Лауре Мора, као динамична, редитељски зрела и садржајно узбудљива драма из свакодневице града Меделина, тог савременог пакла у којем живот има веома малу цену. Кроз причу о студенткињи фотографије Паули, која у дискотеци препознаје Хесуса (Исус) као убицу свог оца, универзитетског професора погубљеног на њене очи, Лаура Мора испитује границе љуске моралности и отвара питања освете, примитивног инстинкта, али и опроста.

И филипински филм „Подземље” дебитанта Данијела Паласија, иза кога као продуцент стоји његов легендарни земљак, редитељ Бриљанте Мендоза, заслужује да се нађе у самом врху за награде. У готово документаристичком маниру, аутентично реалистично, динамично и окретно Паласио твори егзистенцијалистички филм о сиротињској популацији у Манили, оној што живи на градском гробљу у сталном страху од контроле власти и могућности принудног исељења на уличне плочнике...

                                                 ***

Наступ румунско-српско-белгијског дебитантског дугометражног филма „Војници, прича из Ферентарија” сценаристкиње и редитељке Иване Младеновић, у главном такмичарском програму 65. Сан Себастијан фестивала, прошао је са аплаузом. Млада ауторка која је своја филмска знања стекла у Румунији, где данас и ствара, понудила је гледаоцима несвакидашњу љубавну причу. Емотивно дирљиву и телесно егзактну причу о љубави између два мушкарца, два животна губитника.

Антрополог Ади који се, пошто га је девојка оставила, пресељава у Ферентари, најсиромашније предграђе Букурешта, наставља рад на својој докторској тези на тему манеле музике – поп музике ромске заједнице која влада овим делом града. Тако Ади и упознаје симпатично округластог Алберта, ромског „лузера”, бившег дугогодишњег робијаша који је у затвору научио и да „општи” са мушкарцима. Потхрањујући један другом планове за бекство од сиромаштва и чемера, Ади и Алберто се упуштају у романсу која полако прераста у љубав, али и у игру моћи и надмоћи у којој нема победника...

Сама режија Младеновићеве је под очигледним утицајем „румунског новог таласа”. Она истрајава у изградњи структуре блиске „синема веритеу”, брижљиво градећи и развијајући однос између два главна лика којима се верује (изврсни глумци Адријан Шијоп, уједно и косценариста, и Василе Павел-Дигудај). Повремено се јављају асоцијације на филмове Саше Петровића и Емира Кустурице, али само зато што је радња ове филмске приче смештена у циганску махалу. Занимљив и провокативан деби Иване Младеновић и филм који сигурно неће подмирити баш свачији укус. Ни филмски, ни животни...

 

Признање Моники Белучи

Сан Себастијан – Италијанска, европска, али и светска филмска дива Моника Белучи заблистала је на сцени Курсала у тренуцима када јој је колега Џон Малкович (у Сан Себастијану као председник жирија), у име фестивала, уручио награду „Доностија“ за изузетан допринос светском филму.

У дворани и уздаси и повици и громки аплаузи за Моникину лепоту и милину којом зрачи. Глумици у част приређена је и свечана пројекција филма „Малена“ Ђузепеа Торнатореа (из 2000) у којој је она остварила (насловну) улогу која ју је винула до светских висина...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.