Неки „забораве” дете на улици
Двоје деце коју су родитељи оставили на улици у београдском насељу Карабурма збринуто је у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици и о њиховој судбини одлучиће Центар за социјални рад, који у случају оваквих породичних драма постаје државни „родитељ” деце, сазнаје „Политика” у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Подсећања ради, након што су двогодишњи дечак и беба стара неколико месеци пронађени на улици и у пратњи полиције одвезени у Универзитетску дечју болницу у Тиршовој, где је установљено да немају никаквих повреда, малишани су пребачени у Центар за заштиту одојчади, деце и омладине.
Пре неколико месеци у парку у Устаничкој улици полицајац је у високој трави пронашао девојчицу стару годину и по, која је након указане лекарске помоћи такође смештена у Дом у Звечанској улици.
Систем социјалне заштите, нажалост, не располаже прецизним подацима о томе колико деце годишње родитељи оставе на улици или на вратима домова за децу без родитељског старања, али су нам у Министарству рада рекли да су током 2016. године центри за социјални рад, као органи старатељства, покренули 352 поступка за лишење родитељског права. Стручњаци објашњавају да се у изузетно ретким случајевима родитељи лишавају свог биолошког права да гаје дете – овој одлуци центара за социјални рад најчешће кумује тешка патологија у породици – злостављање и занемаривање детета или тешка физичка или психичка болест родитеља.
У домовима живи око 670 деце, а у хранитељским породицама одраста око 5.500 малишана
Током претходне године центри за социјални рад применили су мере старатељске заштите за 2.756 деце, а најчешћи разлог био је неадекватно родитељско старање са елементима занемаривања и злостављања деце.
На питање каква је судбина деце коју родитељи оставе у картонској кутији поред контејнера, у парку или на нечијем прагу, стручњаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објашњавају да се деца која су напуштена од стране родитеља сматрају децом без родитељског старања и да их збрињава центар за социјални рад на територији на којој су деца затечена.
– Центар за социјални рад предузима све мере неодложне интервенције које се односе на проверу здравственог стања детета и потребну здравствену заштиту, обезбеђење безбедног и сигурног окружења, као и старатељску заштиту. Центар је дужан да у сваком конкретном случају врши процену најбољег интереса малолетног детета и у складу са тим предузима и одговарајуће мере породичноправне заштите – истичу стручњаци Министарства рада.
Искуство запослених у центрима за социјални рад говори да нису толико чести случајеви да родитељи остављају децу на улици – далеко су чешће ситуације да новопечени родитеља одбијају да узму дете из породилишта. Углавном је реч о бебама које имају озбиљне здравствене проблеме, односно физички хендикеп. Бригу о бебама које родитељи не желе да доведу у породицу преузима систем социјалне заштите и она се најчешће смештају у хранитељску породицу или у дом за децу без родитељског старања. Подаци Министарства за рад. запошљавање, борачка и социјална питања говоре да се у домовима за децу без родитељског старања налази око 670 деце, а у хранитељским породицама одраста око 5.500 малишана.
На питање какве санкције трпе родитељи који оставе своју децу на улици, сарадници у Министарству одговарају:
– Родитељ који је напустио дете грубо занемарује дужности, што представља један од разлога за лишење родитељског права у потпуности, а представља и кривично дело напуштање и злостављање малолетног лица из члана 193. Кривичног законика. Чланом овог закона предвиђено је да се родитељ, усвојилац, старалац или друга особа која грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти или напусти малолетно лице о којем је дужна да се стара, казни затвором до три године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


