Бивши радници Стакларе траже преиспитивање стечаја и социјални програм

ПАРАЋИН – Бивши радници Српске фабрике стакла у Параћину траже од Апелационог суда да преиспита одлуку о стечају, а од државе социјални програм, речено је на састанку са представницима Самосталног синдиката општине Параћин.

Пошто је Привредни суд у Крагујевцу 20. септембра прогласио стечај над Српском фабриком стакла, одлуком стечајног управника Саше Јовановића 230 радника је проглашено вишком од укупно 810 колико је радило пре стечаја.

Председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије Љубиша Несторовић је казао да је одлука о стечају криминална.

„Наш захтев је да се покрене жалба Апелационом суду у Београду и да се са валидним документацијама суд изјасни да ли је стечај легитиман или није. Ако је документација, коју су поднели мафијаши са плаћеницима из Чачка валидна, Стаклара ће остати у стечају. Ако није валидна, шта ћемо онда, како и кога да казнимо”, упитао је Несторовић.

Несторовић је казао да је фирма „Вексилум” из Чачка, која је поднела захтев за увођење стечаја, основана пре неколико месеци са два запослена.

„Највећи бугарски мафијаш Василев, који има азил у Србији, је пренео своја спорна потраживања на ту фирму и она је поднела захтев за стечај Стакларе”, рекао је Несторовић и навео да је у мају та фирма поднела захтев да се уведе стечај над Стакларом, али да је тада Привредни суд то одбио.

Он је упитао како је могуће да је после неколико месеци иста документација са истим људима валидна за судију.

Према његовим речима, Стаклара последњих шест месеци направила историјски помак у производњи јер се са 120 тона дневна производња повећала на 190 тона и урађено је 40 нових производа.

„Стаклара 60 одсто производње извози. То гарантује да ће се производња повећавати. Требало је сачекати још неколико месеци, али неко је одлучио другачије. Неко је имао идеју да се након стечаја Стаклара изнајми на годину, две или три некоме ко ће да настави производњу и обогати се, а радници никога не занимају”, казао је Несторовић.

Упитао је од чега ће живети и како ће се школовати најмање хиљаду деце радника Стакларе.

Повереник Самосталног синдиката општине Параћин Микица Симић рекао је да ниједна фабрика није изашла из стечаја већ отишла у ликвидацију.

„У Стаклари су плате у просеку биле око 35.000 динара, што је знатно испод републичког просека. Сада више немају ни то. Одлазе на биро рада где ће добити 15.000 динара. То више нису радници већ социјални случајеви”, рекао је Симић и навео да од државе траже да им помогне бар кроз социјалне програме.

Позвао је државу да људима помогне да се снађу бар у наредних годину дана јер од социјалне помоћи са бироа рада не могу да живе.

Симић наводи да је сумњиво то што држава није покренула стечај јер је велики поверилац.

Међу отпуштеним радницима има инвалида, трудница, самохраних мајки и болесних људи. Један од њих је Живадин Благојевић који у Стаклари ради од 1978. године, а 1990. је на радном месту, у фабрици, остао без десне руке. Од тада носи протезу.

„Радио сам до пре неколико дана када сам добио отказ. Упућен сам на Биро рада, али су ми тамо рекли да нисам за Биро рада већ за пензију. У Фонду ПИО су ми рекли да немам право на пензију јер имам 38 година ефективног рада и две године бенефицираног. У породици нико нема примања, и син ми је отпуштен из фабрике тако да ја не знам шта сада да радим”, рекао је Благојевић.

Бивше радница Стакларе Весна Симић је дијабетичарка, који четири пута дневно прима инсулин, али упркос томе како је рекла наставиће да се бори за правду.

Како су рекли представници Самосталног синдиката у Параћину, жалбу на одлуку Привредног суда поднеће адвокатска канцеларија из Београда, као и локална самоуправа у Параћину као један од поверилаца. (Бета)