Препоне на изборној стази

Већ следећег дана одржана је седница Скупштине града, на којој је градоначелник Синиша Мали рекао да ће највероватније поднети оставку пре краја мандата и да се највероватније неће кандидовати за ту функцију. Касније је појаснио да је та изјава погрешно интерпретирана и да оставку неће подносити ако буде у плану да се избори одрже у редовном року, већ ако се на њих иде раније. Сам термин њиховог одржавања, како је додао, није одлука коју он доноси.

Уз разна тумачења да ли ће се на биралишта изаћи 10. или 17. децембра, или пак наредне године, новинаре је посебно занимало ко би могао да буде кандидат СНС-а за градоначелника, али сем спекулација нису могли да најаве ништа поуздано. Вучић је напредњацима поручио да се не плаше избора, јер су учинили више за Београд него неки други у претходних 15 и 20 година. „Идите и победите”, поручио им је, уз одобрење да могу да наступе и с његовим именом у кампањи, али да је то вероватно последњи пут.

За то време опозицију и даље муче старе теме и дилеме. Изнова се покрећу разговори и дуге дискусије о томе да ли је могуће уједињење, или ће бољи резултат бити остварен у више колона. Међу појединим партијама и покретима претходних дана говорило се о два нивоа сарадње. Једном који би значио борбу за „фер изборе”, а други о конкретном политичком уједињавању. Овакав предлог изнео је лидер Покрета слободних грађана Саша Јанковић.

Из Демократске странке више пута су позвали на уједињење што већег броја опозиционих снага. При томе, ДС и ПСГ потврдили су да разговарају, мада је у јавности још релативно свежа чињеница да је Саша Јанковић средином августа објавио да прекида сарадњу странком Драгана Шутановца, јер ова партија планира да пошаље свој предлог новог устава председнику Вучићу. Да још размишља о кандидатури за градоначелника, изјавио је бивши лидер ДС-а и први човек престонице Драган Ђилас, којег би могли да подрже и партија коју је некад предводио, али и покрет Саше Јанковића. Ни једни, ни други такву могућност нису одбацили, али је овакав исход за сада још на нивоу претпоставки. А времена до избора је све мање.

Још није познат ни коначан број листа другог крила опозиције. Председник Двери Бошко Обрадовић, који је раније договорио сарадњу са Здравом Србијом Милана Стаматовића, сада је позвао на бојкот београдских избора, сматрајући да они неће бити одржани у слободној атмосфери. Демократска странка Србије Милоша Јовановића такође се за сада не изјашњава да ли ће изаћи самостално, или у заједничкој колони. У медијима се појавила и ранија најава да ће Вук Јеремић у октобру основати своју Народну странку, али се још поуздано не зна са киме би ова партија могла у коалицију.

Ударна тема претходних дана свакако су били престонички избори, али и нова дилема – да ли би истовремено могли да буду одржани и ванредни парламентарни. То би била и провера поверења раду владе, али и снаге опозиције. Досадашњи резултати показивали су углавном да опозиционе снаге боље стоје у бирачком телу Београда, него на нивоу целе Србије, што уноси нове моменте и додатну неизвесност у њихову предизборну стратегију.

Добар део партија које нису на власти у том случају морао би јасније да се одреди и према неким од најважнијих националних питања, међу којима је свакако и тема Косова и Метохије. Управо је јужна српска покрајина добрим делом доминирала и протекле недеље, након што су представници тамошњих привремених институција одустали од кандидатуре за чланство у Интерполу и пошто су им се изјаловиле све наде да би ипак могли да учествују на заседању Генералне скупштине ове организације у Пекингу. Непремостив проблем за њих било је – добијање кинеске визе.

То им ипак није сметало да наставе с најавама да ће формирати такозване оружане снаге Косова. Из Српске листе узвратили су да то неће проћи док међународна заједница инсистира да представници свих народа дају пристанак за измену устава која би омогућила оснивање армије. Да је неопходно учешће свих заједница, поново им је ставио до знања и амбасадор САД Грег Делави. Као и Србија, која је рекла да КФОР остаје једина војна сила на Косову и Метохији и која је ту дошла уз договор и пристанак Београда, у складу с Резолуцијом СБ УН 1244. Срби се, изгледа, поново питају и за дешавања јужно од Ибра.