Prepone na izbornoj stazi
Možda datum održavanja beogradskih izbora još nije pouzdano utvrđen, ali je nova trka za Stari dvor proteklih dana ušla u prilično napet deo staze, s mnogo prepona. Tako nešto i ne čudi s obzirom na to da bi vlast i opozicija mogli da izađu pred birače već u decembru, a ni kraj februara – koji se pominje kao drugi mogući termin za izlazak na birališta – nije baš previše daleko. I dok se letos o tome u koliko bi kolona vlast i opozicija mogli da izađu pred glasače spekulisalo s napomenom da još ima vremena za pregrupisavanje, sada se vreme za donošenje važnih odluka znatno istanjilo.
Dokaz za to su poruke koja stižu iz vlasti i opozicije. I za jedne i za druge ovo će da bude najvažniji test pred biračima, posle predsedničkih izbora 2. aprila. Da bi na birališta moglo da se ide još početkom decembra, čulo se i u Srpskoj naprednoj stranci, čiji je visoki funkcioner Nebojša Stefanović izjavio da se o tome razmišlja. „Ja sam rekao da ne mislim da je to baš najbolje, ali neću da se protivim”, izjavio je o takvoj mogućnosti predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić.
Već sledećeg dana održana je sednica Skupštine grada, na kojoj je gradonačelnik Siniša Mali rekao da će najverovatnije podneti ostavku pre kraja mandata i da se najverovatnije neće kandidovati za tu funkciju. Kasnije je pojasnio da je ta izjava pogrešno interpretirana i da ostavku neće podnositi ako bude u planu da se izbori održe u redovnom roku, već ako se na njih ide ranije. Sam termin njihovog održavanja, kako je dodao, nije odluka koju on donosi.
Uz razna tumačenja da li će se na birališta izaći 10. ili 17. decembra, ili pak naredne godine, novinare je posebno zanimalo ko bi mogao da bude kandidat SNS-a za gradonačelnika, ali sem spekulacija nisu mogli da najave ništa pouzdano. Vučić je naprednjacima poručio da se ne plaše izbora, jer su učinili više za Beograd nego neki drugi u prethodnih 15 i 20 godina. „Idite i pobedite”, poručio im je, uz odobrenje da mogu da nastupe i s njegovim imenom u kampanji, ali da je to verovatno poslednji put.
Za to vreme opoziciju i dalje muče stare teme i dileme. Iznova se pokreću razgovori i duge diskusije o tome da li je moguće ujedinjenje, ili će bolji rezultat biti ostvaren u više kolona. Među pojedinim partijama i pokretima prethodnih dana govorilo se o dva nivoa saradnje. Jednom koji bi značio borbu za „fer izbore”, a drugi o konkretnom političkom ujedinjavanju. Ovakav predlog izneo je lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković.
Iz Demokratske stranke više puta su pozvali na ujedinjenje što većeg broja opozicionih snaga. Pri tome, DS i PSG potvrdili su da razgovaraju, mada je u javnosti još relativno sveža činjenica da je Saša Janković sredinom avgusta objavio da prekida saradnju strankom Dragana Šutanovca, jer ova partija planira da pošalje svoj predlog novog ustava predsedniku Vučiću. Da još razmišlja o kandidaturi za gradonačelnika, izjavio je bivši lider DS-a i prvi čovek prestonice Dragan Đilas, kojeg bi mogli da podrže i partija koju je nekad predvodio, ali i pokret Saše Jankovića. Ni jedni, ni drugi takvu mogućnost nisu odbacili, ali je ovakav ishod za sada još na nivou pretpostavki. A vremena do izbora je sve manje.
Još nije poznat ni konačan broj lista drugog krila opozicije. Predsednik Dveri Boško Obradović, koji je ranije dogovorio saradnju sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića, sada je pozvao na bojkot beogradskih izbora, smatrajući da oni neće biti održani u slobodnoj atmosferi. Demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića takođe se za sada ne izjašnjava da li će izaći samostalno, ili u zajedničkoj koloni. U medijima se pojavila i ranija najava da će Vuk Jeremić u oktobru osnovati svoju Narodnu stranku, ali se još pouzdano ne zna sa kime bi ova partija mogla u koaliciju.
Udarna tema prethodnih dana svakako su bili prestonički izbori, ali i nova dilema – da li bi istovremeno mogli da budu održani i vanredni parlamentarni. To bi bila i provera poverenja radu vlade, ali i snage opozicije. Dosadašnji rezultati pokazivali su uglavnom da opozicione snage bolje stoje u biračkom telu Beograda, nego na nivou cele Srbije, što unosi nove momente i dodatnu neizvesnost u njihovu predizbornu strategiju.
Dobar deo partija koje nisu na vlasti u tom slučaju morao bi jasnije da se odredi i prema nekim od najvažnijih nacionalnih pitanja, među kojima je svakako i tema Kosova i Metohije. Upravo je južna srpska pokrajina dobrim delom dominirala i protekle nedelje, nakon što su predstavnici tamošnjih privremenih institucija odustali od kandidature za članstvo u Interpolu i pošto su im se izjalovile sve nade da bi ipak mogli da učestvuju na zasedanju Generalne skupštine ove organizacije u Pekingu. Nepremostiv problem za njih bilo je – dobijanje kineske vize.
To im ipak nije smetalo da nastave s najavama da će formirati takozvane oružane snage Kosova. Iz Srpske liste uzvratili su da to neće proći dok međunarodna zajednica insistira da predstavnici svih naroda daju pristanak za izmenu ustava koja bi omogućila osnivanje armije. Da je neophodno učešće svih zajednica, ponovo im je stavio do znanja i ambasador SAD Greg Delavi. Kao i Srbija, koja je rekla da KFOR ostaje jedina vojna sila na Kosovu i Metohiji i koja je tu došla uz dogovor i pristanak Beograda, u skladu s Rezolucijom SB UN 1244. Srbi se, izgleda, ponovo pitaju i za dešavanja južno od Ibra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
