Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дрон као менаџер на њиви

У Монхајму одржана међународна конференција на којој је указано да су за будућност пољопривреде, уз човека, све важније постају и дигиталне технологије
Дрон као менаџер на њиви
Модерна технологија је добродошла помоћ, али ништа док се не загази у ораницу (Фото: „Бајер”)

Од нашег специјалног извештача

Монхајм – Обрадива поља пружају се унедоглед. Парцеле као под конац. На једној од њих модерна пољопривредна машина равномерно дозира и прска препарате како би ораница била третирана на прави начин. Путник из Србије који би случајно прошао кроз Северну Рајну Вестфалију, поред фарме Лакер Хоф у Монхајму, где су ови призори и забележени, могао би да помисли: „И паори у нашој Војводини на исти начин обрађују земљу.”

Летимичан поглед би га ипак преварио, јер тек пажљивим посматрањем може да се уочи како наизглед обичну пољопривредну машину прати дрон. Преко дигиталне везе, сензора и компјутера летелица која снима, пољопривреднику шаље податке о стању земљишта, али и о томе на ком делу парцеле треба да дозира више препарата, а где да смањи. Различито дозирање је неопходно – јер иако делује да је ситуација у свим деловима поља иста, другачије боје различитих делова исте оранице преко монитора сигнализирају да баш и није тако.

 

Да је ово тек једна од бројних иновација које куцају на врата малих и великих пољопривредника на свим крајевима планете, уверили су се недавно новинари на годишњој конференцији „Будућност пољопривреде” немачке компаније „Бајер”. Пољопривредни стручњаци су се, на дводневном скупу, по традицији срели с произвођачима, дистрибутерима пољопривредних производа и са стручњацима који се баве потрошачима, а „Бајерово” имање у Монхајму било је место где су осим филд менаџера (пољопривредне машине праћене дроном) приказани и други новитети.

„Скаутинг” (извиђање) као појам углавном асоцира на спорт. Али, уколико у наредним деценијама пољопривредници желе да имају квалитетне приносе, уверавају стручњаци, онда ће и они попут спортских стручњака морати да се баве скаутингом. Јер међу представљеним иновацијама је била и апликација „скаутинг” уз помоћ које ће пољопривредници ускоро преко својих мобилних апарата моћи да детектују болести биљака и стање ораница и да на основу тога одлучују о даљим корацима. Једна од представљених иновација били су и адаптери налик огромним затварачима за боце. Њихова улога је, како је објашњено, да онемогуће проливање производа за заштиту биља приликом њиховог пресипања из оригиналних боца у прскалице, а да притом пољопривредник не долази у додир са препаратом.

Колико ће овакви и други новитети бити важни у наредним годинама, указују и овогодишње прогнозе Организације за храну и пољопривреду УН. До 2050. предвиђа се 10 милијарди становника на Земљи, да ће бити потребно двоструко више хране, али и да ће по становнику бити тек 0,16 хектара обрадиве површине... Ове упозоравајуће податке изнео је Лијам Кондон, председник „Кроп сајенс” сектора „Бајера”.

– Најмање 200 милиона евра биће уложено у дигиталну пољопривреду до 2020. године, јер су иновације кључне за одрживост аграра. Нове технологије пољопривредницима помажу да повећавају здравље усева и да им производња буде ефикаснија. Већ сада су многе машине опремљене прецизним алатима који помажу пољопривредницима да утврде колико средства за ђубрење или за заштиту усева треба да нанесу како би се побољшали приноси и квалитет – указао је Кондон на централној конференцији приређеној у седишту „Кроп сајенс” у Монхајму.

Шта је, осим напретка технологије, и даље једнако важно, како би се и у будућности производило довољно хране, чини се, најбоље је описала Ени Ди, пољопривредница из Алабаме.

– Нове технологије у пољопривреди указују нам у ком смеру треба да делујемо. Али, то не значи да не треба да обилазимо оранице. Јер, тек када навучем чизме и изађем на поља, е онда заиста знам шта треба да предузмем – истакла је Ени Ди.

 

„Сторителинг” и у пољопривреди

Потрошачи све чешће постављају питања о ефектима пољопривредних иновација на производе. Адријан Перси, руководилац истраживања и развоја у „Кроп сајенсу”, указао је да сви у пољопривредном сектору морају да обрате пажњу на забринутост потрошача, да им одговарају на питања и упућују их на релевантна истраживања. Као једно од решења панелисти су навели и један поступак који користе новинари – „сторителинг”. Они су поручили да би ваљало да на терену пољопривредници потрошачима покажу како настају њихови производи и да им уз „сторитејлинге” сликовито дочарају на који начин узгајају.

Завршетак преузимања „Монсанта” почетком 2018.

Незаобилазна тема било је и преузимање америчког „Монсанта”. Лијам Кондон је истакао да би цео процес требало да буде окончан у првој половини 2018, а да тренутно ово преузимање испитује Европска комисија. Нагласио је да ова аквизиција представља огромну прилику за додатне иновације у аграрном сектору од којих ће користи имати сви пољопривредници.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dipl. agronom
Pa i nasim njivama ,ove godine samo dronjci,valjda zbog mera navodnjavanja i epohalne suse za koju nismo edukovani...?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.