При крају радови на чесми и турбету

– Послови у вези са чесмом су при крају. Ових дана очекујемо да из Турске стигне и метални зид од такозваног кортен челика. Он ће имати две функције, прва је естетска, јер пружа изглед патине, а друга статичка. Зид је дугачак двадесетак метара, а висок два метра. Крај чесме ће бити постављене и клупе како би посетиоци могли да седну, одморе и уживају у погледу – кажу из канцеларије ТИКА-е у Београду. Ова агенција је пре неколико година обновила и Шеик-Мустафино турбе, испод Академског парка.

Осим чесме, при крају је и уређење Дамад Али-пашиног турбета, које је недалеко од чесме. Већ су промењене све електроинсталације у објекту, урађена је дренажа, измењен кров, обављена унутрашња и спољна конзервација.

– Највећи проблем у турбету била је влага. Кров израђен од ћерамиде је попуцао па се влага сливала у унутрашњост објекта. Како није била урађена дренажа, вода није отицала, већ се сакупљала и уништила дрвени под. Због тога смо уклонили ћерамиду, која и није била оригинални покривач, и уместо ње поставили оловну покривку. Уместо дрвеног пода, уграђене су коцке од цигле, а заменили смо и дрвену прекривку на гробу – објашњавају у ТИКА-и. Остало је да се уреде приступне стазе, посади цвеће и постави светлосна декорација која ће турбе обасјавати и са крова и са земље.

Осим што је финансирала обнову два споменика из османлијске историје на овим просторима, ТИКА ће уложити новац и у уређење запуштеног Малог степеништа преко пута француске амбасаде које је пројектовала Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији.

– За степениште смо сазнали приликом сарадње са надлежнима из Основне школе „Краљ Петар”, где смо учествовали у обнови информатичких кабинета. Погледали смо га и одлучили да финансирамо његово уређење. Пројектна документација је већ готова, на реду је одабир извођача, па се надамо да ће и степениште бити завршено када турбе и чесма. Тако ће се добити лепо уређена историјска целина на Калемегдану – рекли су у канцеларији ТИКА-е.

За уређење степеништа ова турска агенција издвојила је око 145.000 евра.

– Наш циљ није да улажемо и обнављамо само османлијске споменике, већ да помогнемо уређење и српског културног наслеђа. На тај начин порашће и туристичка посета, а самим тим и економска добит ће бити већа. А број туриста расте. Према подацима Туристичке организације Србије, у последње три године туристи из Турске најбројнији су када је реч о посети Србији – истичу у ТИКА-и.

Једина преостала везирова задужбина

Чесма Мехмед-паше Соколовића подигнута је 1576/67. године и представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. Смештена је непосредно уз остатке унутрашњег утврђења поред калдрмисане стазе која води кроз капију ка Доњем граду. Објекат је правоугаоне основе. Екстеријер је урађен од правилно обрађеног камена. На централној и југозападној страни налазе се три нише и корито од камених плоча са венцем.

Мехмед-пашина чесма била је затрпана до 1938. године када су на њој изведени први конзерваторски радови. У току 1960. године извршени су додатни радови. Приликом археолошких ископавања 1979. године откривена је фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом откривено је и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није представљена, већ поново затрпана. Детаљни истраживачки радови обављени су у октобру 2015. године.

Дефтердарова капија и чесма Мехмед-паше Соколовића налазе се насупрот Сахат капије, готово на средини северозападног бедема Горњег града. Капија је добила назив у 18. веку према речи турског порекла којом се означава регионални заповедник финансија. Пашино турбеДамад Али-пашино турбе налази се на платоу Горњег града и један је од малобројних сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду. Турбе је добило назив по великом везиру султану Ахмеду Трећем, Дамад Али-паши. Маузолеј је настао 1784. године над гробом београдског мухафиса Измет Мехмед-паше. Пошто је турбе знатно оштећено у Првом српском устанку, Марашли Али-паша га је обновио 1818. и 1819. године и посветио Дамад Али-паши. Касније су ту сахрањена и два мухафиса (заповедника) Београдске тврђаве: Селим-паша (1847) и Хасан-паша (1850).

Реч турбе потиче из турског језика и представља маузолеј који је подигнут за неког истакнутог, богатијег човека. Турбе на Калемегдану високо је седам метара, грађено је од камена, са правилном шестоугаоном основом, са дужином страна четири метра и пречником описаног круга од осам метара.