Мери време седам деценија

Никшић – Црногорски железничари ће наредне године 2. новембра у Вирпазару обележити стогодишњицу постојања, што ће бити повод за подсећање на почетке и изградњу пруге Никшић – Билећа – Чапљина 1938. године, којом је Црна Гора први пут добила излаз железницом ван својих граница. Био је то пројекат државне железнице Краљевине Југославије, а пруга је финансирана из државног буџета.

Изградња пруге Никшић – Билећа почела је септембра 1935. године, камен-темељац је поставио председник тадашње владе Милан Стојадиновић, а само три године касније 11. септембра 1938. он ју је свечано пустио у саобраћај. Пруга уског колосека Никшић – Билећа у дужини од 71 километар ишла је деоницом Коњиц – Брадина до Сарајева. Црна Гора је много добила изградњом те саобраћајнице, јер је њен средишњи и северни део повезан је са БиХ, Хрватском и Србијом...

У станичну зграду је те далеке 1938. године, допремљен велики сат произведен 1929. године, на којем је ознака Државне железнице Краљевине Југославије. Био је то поклон Црвеног крста из Ниша, чији жиг још и данас подсећа на дародавца, а готово све станичне зграде у то време добиле су овакав поклон. Сат још ради, мери време дуже од седам деценија. Једина пауза у његовом раду уследила је у времену Другог светског рата од 1941-1944. године, када су никшићки железничари склонили сат у подрум како би га сачували у времену рата и бомбардовања.

Пруга уског колосека је укинута, локомотиве парњаче које су превозиле милиона тона робе и путника и вагони су истопљени у пећима никшићке Жељезаре. Једино из тог времена остале су шине узаног колосека и још нешто опреме које подсећа на предратни и послератни развој црногорских железница, које са поносом чувају поједини Никшићани. Вероватно ће сат остати да куца и мери време и у новој згради железничке станице. Он је био и остао сведок времена.