Тито хит у Словенији

Од нашег сталног дописника

Велење – Град који се због налазишта и рудника лигнита интензивно развијао у шалешкој долини после Другог светског рата, додао је 1981. свом имену, после смрти Јосипа Броза, његов надимак и постао Титово Велење. Промена није трајала ни декаду и тик уочи осамостаљења Словеније, почетком 1991, Титово постаје опет – само Велење.

Данас, 17 година касније, у Велењу нагло ничу бројни виртуелни портали на којима се варош поново рекламира уз атрибут „Титово”, стога су недавно општински оци одлучили да заштитни знак на главном велењском тргу, Титов споменик у униформи главног команданта, популаришу и шире од сајта „titovo.velenje.org”. У то име је пала одлука о преуређењу непосредне околине око знаменитог кипа, у склопу припрема за обележавање 50-годишњице процвата и проширења града.

Празновање ће бити уприличено идуће године, стога је сва носталгична пажња тренутно уперена на споменик некадашњег југомаршала који краси централни, јасно, Титов трг.

Овај монументални споменик једини је у Словенији у новијој историји остао на истом месту на коме је постављен 1977. Кип је висок више од пет метара и дело је познатог хрватског вајара Антуна Аугустинчића.

За Велењчане је Титов споменик део градске историје повезана са некадашњим духом братства и јединства, посебно због корена које већина становника има у некадашњим југословенским републикама. Зато никоме не пада на памет да предложи измештање Брозовог кипа или његово уклањање; напротив, сазнајемо, предлог о уређењу „Титове околине” подржали су, после јавне расправе, сви.

Шеф канцеларије за околину и простор у општини Велење Марко Вучина припремио је пројекат уређења а открива да је поред позитивних реакција суграђана добио свега два анонимна писма за уклањање споменика. Кип се налази ту где јесте већ више од 30 година. Али људима се не свиђа што је маршал на свом високом пиједесталу недоступан. Путници намерници који стижу у Велење пре свега да би погледали необичан музеј рударства под земљом, јединствен за овај део Европе, у центру града, открију и Титов споменик; многи се фотографишу, неки запале свећу „задушницу”, понеко донесе цвеће, чак и венац…

„Велење је довољно цивилизовано да може да истрпи симбол из неких других времена, посебно што је постао атракција нашег града, зато желимо да непосредна околина постане простор за дружење туриста и домаћина онако као што је то случај са другим споменицима у свету; зато смо се одлучили да око споменика подигнемо камене степенице на којима ће бити могуће сести, а које ће попут прстена окружити основни Аугустинчићев споменик,” каже Вучина.

Прво саднице ће око Тита бити засађене на Дан земље 22. априла. Броз је Велење први пут обишао 19. августа 1962, а онда је исте године Александар Ранковић, тада потпредседник југословенске савезне владе, у Велење 1. октобра довео председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза Леонида Иљича Брежњева. Тито је у Велење поново дошао 30. августа 1963. али тада у друштву совјетског председника Никите Хрушчова и његове супруге Нине. Неколико година касније, у време када цела општина Велење није имала ни 25 хиљада житеља, нова индустријска узданица (Горење) избацује на тржиште прву аутоматску веш-машину, да би 1970. израдило први телевизор у боји…

Најновији планови обнове градског језгра откривају, међутим, да ће вечити маршал и убудуће, остати ван досега руку већине својих обожавалаца. Можда ће тек оним највишим успети да са највишег степеника додирну – Брозову леву ногу.