Ради, путуј и порез очекуј

Студенти из Србије који су радили у Сједињеним Америчким Државама до 15. априла треба да предају документа неопходна за повраћај дела пореза који су плаћали, али морају да буду веома опрезни када свој новац потражују. Јер, може им се десити да од 450 долара, колико су америчке пореске власти израчунале да им треба вратити, добију само 130 долара или да због погрешно попуњених докумената добију забрану уласка у земљу или високу новчану казну.

Право на повраћај пореза имају сви студенти који су радили у САД-у, без обзира на то преко ког програма су ишли. Сви који предају документа до 15. априла добиће повраћај пореза у овој фискалној години, док ће они који прекорачке овај рок новац добити следеће године.

Према подацима организације „Студентски свет”, процењује се да је прошле године у САД преко програма „Ради и путуј” отишло око 3.000 студената.

Процес подношења захтева за повраћај дела пореза компликован је, па већина студената обавља тај посао преко агенција или, чак, појединаца. Тако се, према причама наших студената, може догодити да се у захтеву (намерно или случајно) наведе да се потражује већа сума од оне која би требало да се исплати, а пошто су америчке пореске власти врло ригорозне, све то проверавају и уколико утврде да је реч о превари, казна може да буде и забрана уласка у земљу.

Висину износа који ће студенти добити одређују многи чиниоци, као што су порески закони државе у којој су радили, висина плата коју су примали, време које су провели у Америци.

– Што је већа остварена зарада, то је повраћај пореза мањи. Такође, у зависности од државе постоје огромне разлике у висини прихода које запослени издвајају. Негде је то 20 одсто од зараде, а негде чак 80 одсто. Студенти који раде четири месеца у САД у просеку зараде 5.000 или 6.000 долара. Од тога, најчешће 700-800 долара издвајају за порезе и таксе, а врати им се 300 или 400 долара – објашњава Стојан Лазић, из туристичке агенције „Караван”.

Неопходни документ да би студент уопште започео ову процедуру је W2 на којем су израчунати сви приходи и који на кућну адресу шаље послодавац. Са овим обрасцем, бројем социјалног осигурања који су добили у Америци, визом и испуњеним формуларима, академци подносе захтев за повраћај пореза. Процедура траје око три месеца од дана када се документи предају. Ипак, искуства појединих студената сведоче да је дуг и неизвестан пут од добијања W2 обрасца, на којој пише сума коју им враћа америчка пореска служба, до подизања новца. Када се одбије проценат који узима агенција, трансакције, таксе, студенти са којима смо разговарали сагласни су да је најбољи, али и најневероватнији, начин да се чек уновчи у Америци и да се тиме заобиђу сви посредници.

– Да нисам била упорна, ништа не бих урадила. Четири пута сам звала америчку пореску службу, јер формулар за банку који су ми они послали ниједна банка код нас није знала да испуни. Тражили су неке кодове које наше банке немају и тек пошто сам се посвађала и са људима из САД и са нашим служебницима, на једвите јаде сам добила својих 400 долара – прича Анђелија Вукић, студенткиња Математичког факултета, која је у Америци радила 2005. године.

Неки студенти жалили су се на агенције које посредују у подношењу захтева америчкој пореској служби. Већина њих за своје услуге узима 10 одсто од суме која је враћена студенту, а будући да се цео посао обавља електронским путем, заинтересовани могу ангажовати било коју агенцију, било где у Европи. Код неких се то показало као лоша одлука.

Весни Новаковић, студенткињи Филолошког факултета, која је 2006. године боравила у Америци преко програма „Work&Travel”, једна бугарска агенција тражила је 50 одсто повраћеног пореза за своје услуге.

– Требало је да ми буде враћено 450 долара, а они су ту суму одмах преполовили на 200 долара. Уз то, од тог новца хтели су да ми одбију још 70 долара на име својих услуга – прича Весна.

Она додаје да је, у оквиру истог програма „Ради и путуј”, у Америку путовала следеће године и да је тамо уновчила чек на 200 долара који су јој послали из агенције. Овог пута одлучила је да за повраћај пореза ангажује младића који је дуго боравио у САД и упознат је са овом процедуром. Своје знање он наплаћује 50 долара, а Весна каже да има више оваквих сналажљивих студената који знају да лепо уновче своје познавање процедура америчких пореских служби.

– Готово сав новац који је требало да добијем морао сам да дам агенцији, па сам зато одустао од њихових услуга и платио дечку који зна процедуру да ми то обави. Он је успео да ми извуче 90 одсто новца од враћеног пореза, а на исплату сам чекао око два месеца – прича Милутин Лекић, студент Факултета за финансијски менаџмент и осигурање, који је у Америци био 2006. године.

Богдан Ђаконовић, из „Студентског света”, каже да већина студената није упућена у процедуру повраћаја пореза, као и да није лако тачно попунити формуларе од којих неки имају и по осам страна. Опасности, ипак, не леже само ту.

– Студенти треба строго да воде рачуна о томе ко за њих обавља ову процедуру. Дешавало се да поједине агенције или најчешће појединци намерно неправилно попуне формуларе да би добили више новца него што би требало. Понекад, то се чак ради и без знања студента. Америчке пореске власти пажљиво контролишу и проверавају сву документацију и строго кажњавају овакве преступе – објашњава Ђаконовић.