Нико неће да седи поред посланика АфД-а

„Баш као што се малишани расплачу када им се не дозволи да седе поред најбољег друга, тако се и посланици новоизабраног парламента препиру ко ће поред кога да седи”, истиче новинарка минхенског „Зидојче цајтунга”, осврћући се на то што у никад већем саставу Бундестага од чак 709 посланика нико не жели да седи поред посланика десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).

У претходном сазиву у Бундестагу су посланици седели према идеолошкој опредељености њихових партија. Гледано са говорнице, Левица је седела лево, поред њих социјалдемократе (СПД), у средини Зелени а на десној страни демохришћански блок (ЦДУ-ЦСУ) канцеларке Ангеле Меркел. По истом концепту, одлазећи председник Бундестага Норберт Ламерт је предложио да распоред буде исти, само да десно од посланика ЦДУ-ЦСУ седе либерали (ФДП) а поред њих АфД. То је изазвало револт ФДП-а, који би са Зеленима требало да сачини четврту коалициону владу Меркелове.

На састанку о припреми конститутивне седнице, ФДП је захтевао да буде распоређен у центар посланичке сале, наводећи да његови посланици и у покрајинским парламентима традиционално седе између ЦДУ и Зелених. Како је за политички магазин „Шпигл” рекао посланик ФДП-а Марко Бушман, ова партија „припада средини парламента” те да је седење на том месту за њих питање од „великог симболичког значаја”.

Уласком АфД-а у савезни парламент, први пут у послератном Бундестагу је нека партија идеолошки више десно од ЦДУ-ЦСУ, при чему ниједна странка не жели, не само да прави коалицију са анитимигрантским десничарима већ ни да седи поред њих како се не би стекао утисак да су политички блиски њима.

„Ако нас буду третирали тако да испаднемо жртве, онда ће бирачи да кажу: ’Види, то је неоправдано.’ И имаћемо још више присталица”, спокојно каже носилац изборне листе АфД-а Александер Гауланд.

На то што посланици осталих странка кажу да ће ФДП бар на конститутивној седници морати да седи поред АфД-а, Бушман истиче да он „то не може да потврди” и да ФДП неће „без борбе” одустати. Међу посланицима ЦДУ-ЦСУ се могу чути и идеје да би ФДП могао прегласавањем у парламенту да буде натеран да седи тамо где је предложено, али скупштински извештачи сматрају да ипак није искључено да ће ЦДУ-ЦСУ, зарад успешнијих коалиционих преговора, попустити и пристати да уместо ФДП-а седи поред АфД-а.

Међутим, побунио се и други потенцијални коалициони партнер Меркелове. Док је већ извесно да ће проћи предлог ЦДУ-ЦСУ да нови председник Бундестага буде досадашњи министар финансија Волфганг Шојбле, који је већ 45 година посланик, Зелени су се побунили што већина посланика намерава да испоштује досадашњу праксу да из сваке парламентарне странке буде бар један потпредседник Бундестага. Заправо, Зелени истичу да неће гласати да међу потпредседницима Бундестага буде и Албрехт Глазер, некадашњи локални политичар ЦДУ а сада посланик АфД-а, који је заговарао укидање религијских права муслиманима.

„Нисмо спремни да гласамо за потпредседника који не поштује устав”, рекла је шефица посланичке групе Зелених Брита Хаселман, истичући да АфД мора да предложи новог кандидата за ову функцију.

А да све буде у знаку АфД-а, побринули су се и посланици ове странке који већ излазе из њене посланичке групе. Најпре је то учинила копредседница АфД-а Фрауке Петри, која је најавила и излазак из ове странке због, како је рекла, вишемесечне борбе у руководству и то што АфД није у позицији да донесе политичке промене за које сматра да су потребне Немачкој. Њеним стопама је прекјуче кренуо још један оснивач и посланик странке, Марио Мирух, који је у изјави за таблоид „Билд” свој потез образложио тиме да се АфД није ефикасно дистанцирао од члана свог руководства Бјерна Хекеа, који је изазвао скандал када је берлински споменик посвећен сећању на холокауст назвао „срамним спомеником”.

Упркос расколу, многи страхују како ће посланици ове партије деловати у парламенту. Ипак, будући шеф Бундестага верује да су демократске институције довољно јаке да издрже долазак АфД-а у парламент.

„Волео бих да видим више самопоуздања. Наш слободни, демократски систем, заснован на владавини права, толико је јак да нико не може да га сломи. Ни изнутра ни споља. А свако ко проба неће успети у томе”, рекао је Шојбле за недељно издање „Билда”.