Привредни устав за спас малих акционара

Међу предложеним изменама Закона о привредним друштвима су и оне које треба да обезбеде бољу заштиту права мањинских акционара, а увођење електронског потписа омогућиће бржу и јефтинију комуникацију између државних органа и привредних друштава.

Упућени тврде да је заштита права мањинских, а нарочито малих акционара, једна од највећих слабости нашег правног система.

Тако је Србија по том критеријуму годинама рангирана при дну ранг-листе у Извештају о конкурентности Светског економског форума.

У извештају за 2011–2012. годину рангирана је на 140. место од 142. земље. У најновијем за 2016–2017. по својинским правима нашла се на 126. месту од 138 земаља, а по заштити интереса мањинских акционара на 134. месту, иако је напредовала за 12 позиција и заузела 78 место.

Министарство привреде, као предлагач, у образложењу Нацрта измена закона истиче да је посебна пажња посвећена унапређењу заштите права мањинских акционара, што треба да унапреди ранг Србије и на Дуинг бизнис листи Светске банке.

Зарад боље заштите мањинских акционара предложеним изменама овог закона уређује се нова обавеза друштва када његови чланови са значајним учешћем у основном капиталу закључују посао који премашује 10 одсто књиговодствене вредности укупне имовине друштва. У року од 15 дана од закључења таквог посла, фирма је обавезна да на својој интернет страници или на интернет страници Агенције за привредне регистре објави све појединости о том послу и природи и обиму личног интереса. Обавеза претходне процене вредности уговора важи и за правне заступнике друштва и ликвидационе управнике.

Душан Вучковић, помоћник министра привреде, указује да бољу заштиту права мањинских акционара треба да побољшају и новине везане за право сазивања Скупштине акционара. Ако посланици Народне скупштине усвоје предложене измене Закона о привредним друштвима, право на сазивање Скупштине акционара имали би сви који поседују најмање 10 одсто удела у друштву, уместо садашњих 20, ако оснивачким актом није одређено да то право имају и чланови који заједно имају или заступају мањи проценат гласова.

Поред тога, акционари који поседују најмање пет одсто акција (уместо 10), могу да предложе допуне дневног реда.

Предлагач измена сматра да је положај мањинских акционара додатно побољшан и повећањем минималног услова за спровођење принудног откупа акција са 90 на 95 одсто основног капитала друштва. Прецизира се да овај услов важи без обзира на терете, забране располагања, ограничења и права трећих лица на тим акцијама.

Ненад Гујаничић, из „Вајс брокера”, тврди да већина предложених измена Закона о привредним друштвима иде наруку већинским власницима. Незавидан положај мањинских акционара, нарочито оних са малим уделима, неће поправити ни оправдано подизање прага за откуп преосталих акција на 95 одсто власништва.

– Веома лош положај мањинских акционара тешко да би сада променио и најбољи закон преписан од развијених земаља – тврди Гујаничић. – Највећа фалинка домаћег берзанског тржишта и акционарства су веома слабе институције које онемогућавају примену законских решења. То је углавном последица непостојања политичке воље.

Пример Румуније показује, каже Гујаничић, да је лако направити тржиште капитала и развити акционарство, уколико се кључни политички чиниоци сложе да је то неопходно за развој тржишне привреде.