Очи привредника упрте у арбитражу

Иако од прошле године функционише под садашњим именом, СА наставља традицију две институције основане 1947. чијим је спајањем настала: Спољнотрговинске арбитраже и Сталног изабраног суда. Од њиховог формирања донете су хиљаде извршених арбитражних одлука у привредним споровима у земљи и свету, а у време процвата југословенске привреде осамдесетих година прошлог века, пред Спољнотрговинском арбитражом је решавано чак преко 300 спорова годишње, што је и по данашњим стандардима велики успех. Истичући да је наша арбитража преживела све што се дешавало са државом и опстала, проф. др Мирко Васиљевић, председник СА, сматра да би, по узору на европску праксу, требало проширити делокруг њених надлежности.

„Будући да имамо капацитете, потребна нам је законска подршка да се, осим уговора који су комерцијалне провенијенције, бавимо и споровима из компанијске регулативе, акционарства, конкуренције, пореза или права интелектуалне својине. Тиме би се уједно растеретили привредни судова, а корист би имала и држава, јер ће страни инвеститори, ако наши арбитри немају надлежност у њиховим пословима, уговарати страну арбитражу”, објашњава др Васиљевић за наш лист.

Он подсећа да се арбитражом брже и ефикасније решавају привредни спорови него судским процесом. Зато се више од 80 одсто привредних спорова у свету решава управо на овај начин. Што се тиче трајања поступка, статистика каже да је 2015. просечна дужина спора пред СА износила нешто више од четири месеца. Исте године, према подацима Врховног касационог суда, пред привредним судовима у Србији остало је више од 36.000 нерешених предмета, од којих је половина ушла у четврту годину трајања. Такође, одлуке арбитара у споровима су једностепене, правоснажне и извршне у више од 150 држава. Све су то разлози због којих ће СА настојати да повећа број предмета којима се бави.

Подсећајући да наша арбитража до скора није била надлежна за спорове домаћих субјеката, он додаје да и они сада могу да уговарају арбитрирање.

„До сада је арбитража решавала случајеве где се споре један домаћи и један страни субјекат. У време бивше Југославије, дешавало се да помоћ наших арбитражних институција потраже искључиво страни привредни субјекти. Тако су осамдесетих година наше фирме уговориле изградњу 12.000 станова с Израелцима, уз посредника из Јужне Америке, чија је провизија требало да буде веома висока. Али, због промене неких околности у Израелу изграђено је само 3.000 станова, али посредник је тражио целокупну провизију. Наша арбитража је заузела став да посредничка провизија може бити сразмерна извршеном уговору и постигнутом труду чиме је озбиљно снизила накнаду”, наводи др Васиљевић.

На скупу у ПКС-у учествовали су и наши стручњаци који су светски признати арбитри у међународним трговинским арбитражама, попут професорке Економског факултета у Београду др Јелене Перовић. Занимљиво је да се арбитража, због уштеде трошкова, често дешава без физичког присуства страна у спору.

„Ако је тужилац из Србије, тужени из Аустралије, а арбитража је у Лондону, не морају да сви путују, већ се путем видео линка обавља саслушање. Осим тога, арбитражни поступци су нејавни, што је значајно јер су то често спорови милионске вредности, па је за стране важно да њихове пословне тајне и проблеми не оду у јавност. Зато је правило да све што се каже у арбитражи остаје у арбитражи”, истиче она.

Арбитража, по њеним речима, омогућује странама у спору да бирају арбитре у чију стручност имају поверење. При том, ниједан од арбитара не мора да има везе са земљом из које долази нека од страна у спору.

– Осим тога, стране пред арбитражом имају могућност да изаберу правила поступка која прописује свака арбитража у свом правилнику. Арбитража је такође много бржи и ефикаснији поступак него пред судом јер је мање формалан, нема строгих захтева и стриктних форми од позива до излазака на рочишта. Дакле, флексибилнија је, што одговара странама које долазе махом из пословног света, а битна им је уштеда времена – објашњава др Перовић.

Арбитражна одлука има снагу правоснажне пресуде државног суда. Ако наш арбитражни спор решава арбитража на Кајманским острвима, онда њена одлука има исту правну снагу као правоснажна пресуда, на пример, Привредног суда у Београду. Постоји и могућност избора места арбитраже.

– Жалба на одлуку није могућа, али јесте тужба, међутим, само ако је повређена процедура, о чему одлучује државни надлежни суд места арбитраже. Дакле, ако је арбитража била у Лондону, о томе ће одлучивати тамошњи суд. Зато је важно да знамо кад бирамо место арбитраже да ли је то оптимално решење за нас или не – упозорава на крају др Јелена Перовић.