У порасту насиље над децом

У Србији су у порасту све врсте насиља над децом, а посебно вршњачко насиље. Деца су изложена насиљу у свакој средини – у кући, школи, вртићу, васпитно-образовним, али у установама социјалне заштите. Једно од најобимнијих истраживања о насиљу над малишанима, које је урадио Уницеф са својим партнерима, показало је да чак 72 одсто родитеља у Србији верује да је „батина из раја изашла” и физички кажњава своју децу. Резултати истраживања, које је било спроведено у оквиру пројекта „Школа без насиља”, показали да су да је око 44 одсто ђака у Србији током школовања било жртва вршњачког насиља, а у 2006. години четворо малишана је умрло од последица насиља. 

Ово су само неки од најалармантнијих података који су се чули на јучерашњем представљању нацрта Националне стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља која има за циљ стварање безбедног окружења за развој најмлађих.

„Подаци говоре да су насиљу најизложенија деца из сиромашних средина, ромски малишани, деца с посебним потребама и деца без родитељског старања. Према подацима центара за социјални рад, током 2005. године евидентирано је 2.275 деце жртава злостављања, а у 2006. години чак 2.771 дете било је жртва насиља, што представља повећање од 22 одсто. У 2006. години четворо деце је умрло од последица насиља, а 2000. године забележено је дванаест смртних случајева малишана”, истакао је министар за рад и социјалну политику Расим Љајић.

Представница Савета за права детета др Вероника Ишпановић-Радојковић је истакла да је усвајање стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља неопходно, јер сви облици злостављања детета представљају грубо кршење Конвенције о правима детета на коју је наша земља ставила законски потпис. Она је подсетила да не постоји систематизована евиденција о насиљу, јер се подаци не прикупљају на јединствен начин, због чега су тешко упоредиви…

„Два општа стратешка циља стратегије јесу развој безбедног окружења у коме ће бити остварено право сваког детета да буде заштићено од сваког облика насиља и успостављање националног система превенције и заштите деце од свих облика злостављања, занемаривања и искоришћавања, а то подразумева и усклађивање постојећих законских решења са међународним и – доношење нових закона”, истакла је др Ишпановић-Радојковић.

Она је подсетила да је истраживање Уницефа из 2005. године, које је било спроведено у седам општина у Србији, показало да је половина деце доживела неки облик злостављања и занемаривања, а у Прихватилишту за ургентну заштиту злостављене деце у Београду од 2003. до краја фебруара ове године збринуто је 177 деце и адолесцената оба пола.

Од свог оснивања, 2005. године до данас СОС Дечја линија имала је више од 24.000 позива, а подаци Републичког завода за статистику Србије показују да је од последица насиља 2000. године умрло дванаесторо, а 2006. године – четворо деце.

У Институту за ментално здравље у марту 2000. године формиран је Одсек за психијатријску процену и третман злостављене и занемарене деце, у коме се сваке године у просеку региструје 110 нових случајева. Њихови подаци говоре да је најзаступљеније емоционално насиље, следи физичко и сексуално злостављање, а неретко се код једног детета региструје више врста злостављања.

У образовним и васпитним установама деца су пре свега изложена вршњачком насиљу – резултати истраживања које је спроведено 2006. године у педесет основних школа Србије у оквиру програма „Школа без насиља” и у коме је учествовало 26.947 ученика од трећег до осмог разреда и комплетно школско особље говоре да је скоро половина ђака током школовања доживело неки облик вршњачког насиља и да је четвртина њих доживела да их неко од наставника увреди или удари.

Резултати истраживања Института за психологију и организације „Save the children”које је спроведено у мају прошле године у шест установа за децу без родитељског старања показују да практично нема детета које је током боравка у установи било поштеђено насиља, а главни актери свих облика насиља су друга деца у дому.