Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО МРЗИМ ПОНЕДЕЉАК

Не мирише свако море

Нема приче о летовању без сећања на људе (Фото Пиксабеј)

Каталонија и Косово реалност и преседан, Лас Вегас и метастазе развијеног друштва, Мајор Тепић против НДХ идеологије, Срби фудбалери против Аустрије и против Србије... То су теме које сам бележио да бих их сада разглабао, али (увек то „али”, рекао би Чехов) шта је Каталонија, Косово, Трамп и неки Гаћиновић: „Играли смо лоше, реално, али нико није умро...” (осим фудбала, дечаче) и „мигови” према саги о породици Марјановић?

Аман, бре, људи, скините нам се више ако знате за бога. Још једном ако видим насловну страну „Блица” и сличних с „новим детаљима убиства столећа” отићи ћу на тај насип да одтрчим последњу трку свога живота.

***

 

Походио сам већину, Србима познатих, острва на свим грчким морима. Нека имају богату историју, нека немају већ неколико „рушевина” а нека су лепа и угодна. Удобна, свакако.

Клинац сам био када сам пре четрдесет година стигао на Скопелос када су сви други ишли на „три прста”.

Оно што може да привуче некога ко воли топлу и чисту морску воду и релативно гостољубиве домаћине, наћи ће овде у архипелагу Споради.

Сада се стиже и авионом за један сат па је магија поништена, али ко тражи мир овде може да га нађе, мора да буде упоран. Мора да се труди да му тих неколико дана буде боље него код куће што не значи да му код куће није добро.

Да ли вам је на одмору боље него иначе не одлучује нико други него ви сами. Дакле ни чистоћа собе, ни цинцарска природа домаћина, ни природа која не мирише као на Хвару, Ластову или у Цавтату на пример.

***

Три рођена брата из Цавтата оженила су три Српкиње и уписале ФОН у Београду. Пре 40 година то и није било необично. Необично је било, а то живот уреди не питајући, једино што је једна од снајки била моја другарица Ј. с којом сам делио клупу у Шестој (мушкој) гимназији. Ј. ни близу није личила на мушкарца, била је витка, уских кукова и весела и пристајало јој је да се уда у Приморје.

И друго необично је било што је њен будући муж био студент мога оца на ФОН-у, оснивача и декана у два мандата ове цењене установе.

На Лиону а између Гимназије и, данас, Звездара театра има паркић. Около су куће боље стојећих Београђана, Институт за плућне болести, па Градска болница а ниже низ Славујев поток све до Булбудера и надвожњака у Гробљанској, на почетку Цвијићеве, у дворишним заједницама са заједничком чесмом и тоалетом живе обични људи.

Али ту горе, код поменутог парка, по моју другарицу је долазио младић који је личио на америчког глумца и имао мајицу с бизонима коју му је послао стриц из Америке, па смо га звали – Бизон. Момка а не стрица. У ствари, били смо љубоморни, видимо, оде Јаца.

Он је њу чекао у паркићу а после школе. И, само би нестали. Није нам било право, али Ђ. тај Цавтаћанин, свима нам је био симпатичан. Мислим, усвојили смо га. Они би нестали у вреви Булевара а ми, у односу на њега клинци, нагађали смо шта ли сада раде. То нико није знао. Шта су радили и где су се кретали није могао да установи и један друг из разреда који је живео ту на ободу парка у самачком хотелу, на врху солитера, те је несрећан због тога скочио. Успешно...

Ово је прича о летовању, о мору, али нема тих прича без људи те они извиру из сећања а плаже, таласи и бродице су добре кулисе за сећања и мелодраму.

***

Завршили смо гимназију. Беше то лето пред студије, сада ми се чини невино време. Или је све било лакше или смо ми били млади и безбрижни, нешто јесте, или и једно и друго. Венчаше се и оде Јаца у Цавтат. Остали смо ми да глуваримо од Лиона преко Булбудера до Таша размишљајући шта да упишемо и шта са собом да радимо. Фудбал смо играли горе изнад Медицинске школе док су нас гледале будуће сестрице и лаборанткиње, а на ћевапе смо ишли у „Сјај” поред перионице, где се и данас опијају доктори из Градске болнице.

Ми, градска деца, са строгим родитељима и збринута, нисмо патили у доба адолесценције осим детаља које природа налаже а Ј. смо волели и бринули о њој јер није имала родитеље. Погинули су у некој несрећи а одгајила је бака. И сада одлази за Бизона. Ма, и њега смо заволели због ње.

Био је коректан: венчали су се и у нашој цркви и у њиховој. Презимена су им се разликовала у неколико слова па нико није приметио да је узела његово. Он је био, како се данас каже, ИТ менагер (фоновац) у хотелу „Кроација”, она је била атракција сеоцета које је постајало свет. Цавтат је осамдесетих постајао Кан. Насмејани само у очима као да знају истину, одакле год да уђете у градић чекали су вас озбиљни Валтазар Богишић и Влахо Буковац. Али овај потоњи у завичајном музеју оставио је слику своје породице, само њихове одсечене главе како висе на клатну, на ужету живота, претећи нам пролазношћу. Колико је његова слика била реална, искрена и видовита видећемо тек наступајућих година. Тада, све је било савршено. Није нам се чинило да треба нечега да се плашимо.

Авај...

***

Уђоше представници другог ока у Цавтат и порушише лепу слику у парампарчад те се она сада актерима враћа у сан као одломци огледала из којих се кезимо сами себи.

***

Спавали смо с непријатељем, рекао ми је велики Милован Данојлић у интервјуу за цењени „Печат” – сви знамо шта нас је задесило... Невоља је у томе што људски дух не подноси прејаке дозе истине па се заварава јадним утехама и самообманама. У протеклом веку нисмо имали ни памети ни среће, ни времена да ишта што је добро започето приведемо крају...

***

Дакле, у неколико ратова изгубили смо цвет потомства, да на крају, под поплавом погрда и понижења, изгубисмо и самопоуздање што је, уз погоршане услове живота, појачало демографску кризу. Могућност нашег физичког нестајања с лица земље сасвим је основана. Дакако, нису искључена чуда и срећни обрти, али они ретко долазе сами од себе, њих треба припремати. Велике силе Запада, у остваривању својих саможивих планова, поништиле су резултате наших ослободилачких и одбрамбених ратова и вратиле нас у стање од пре Берлинског конгреса. Два највећа пројекта наше модерне историје, изградња заједничке државе Јужних Словена и успостава праведнијег друштвеног поретка – Југославија и социјализам – доживела су жалостан крај – рекао је писац.

***

Овакви ударци пољуљали би много веће и јаче народе од нашег.

Због наведеног љутим се на критизере актуелног тренутка који се не може сагледавати без сагледавања околности. Полако с критиком власти, полако с критиком Премијерке јер Србију нам, опет, даве са свих страна.

Уживао сам у прилогу ТВ Пинк и анкети у којој су актери били великани наше историје: то је било сензационално јер се видело да би на будућност Србије хтели да утичу анегдоте од људи који мисле да је Урош Предић заменик министра за технолошки развој.

Да умреш од срамоте. Ма, да умреш од страха!

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

straja
Ne citam redovno samo povremeno i povrsno...ali vidim da dosta njih nervira i verovatno pogadja......znaci POSTIZE SVRHU SVOG PISANJA ...uvek se nadje neko ko sebe vidi u njegovom tekstu.....
Banja
Ovaj poslednji pasus je stvarno smešan, Lav Pajkić i grupa "slučajnih" prolaznika prave "aknetu" u kojoj bi trebalo da ismeju nekoga, valjda onih nekoliko miliona koji nisu naklonjeni vlasti ili bar one koji se bune i kao pisac to ne zna.
straja
"nekoliko miliona"....da se nisi malo prebacio...na stotine miliona...ali ne ljudi NEGO POKRADENIH PARA OD STRANE TVOJIH!!!
geras
evo ga opet ! hvala što ne objavljujete kompletan tekst, manje se nerviramo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.