Србија постаје центар за иновације на путу свиле

Томе је претходило недавно оснивање Секретаријата конзорцијума институција високог образовања. Циљ је повезивање научних институција за развој иновација, истраживачки рад и трансфер знања и технологија у индустрију земаља централне и источне Европе и Кине, у оквиру пројекта „Појас и пут”, у који је Кина уложила 50 милијарди долара.

Поповић је нагласио да Србија жели да се више ослања на искуства Кине у развоју иновација и примени ИТ у индустрији.

– Кина је једна од земаља које су најдаље одмакле у процесу дигитализације своје индустрије и иновација. Кинески партнери могу да нам пренесу драгоцена искуства из области дигиталних иновација и трансформација индустријских и производних технологија – рекао је Поповић, нагласивши да је Кина данас несумњиво један од лидера у области технологије и иновација у целом свету.

Ако Србија постане центар за иновације, то ће привући инвеститоре, пошто су капитал и инвеститори увек тамо где су иновације и технолошки развој, као и стартап заједнице.

Кина намерава да сарађује са Србијом у области иновација, подстицања предузетништва и технолошког развоја, био је јасан Лију Лимин. Он је објаснио да су технолошки развој и модернизација индустријске производње у тој земљи тесно повезани са институцијама високог образовања.

– Капацитети за развој иновација леже у нашим универзитетима. Зато је за развој сарадње у области иновација важна сарадња и размена знања између универзитета у Кини и Србији – рекао је Лимин.

Успех Кине у области иновација уопште не чуди, ако се зна да је древна Кина остварила четири открића која су одредила њено раздобље – израду папира, штампу, барут и компас – и из темеља променила историју.

Последњих деценија углавном је била позната као такозвана фабрика читавог света, јер је јефтина радна снага покретала запањујући привреди раст (8.000 долара по глави становника) и продавала производе израђене у Кини. Али, они који верују како ће Кина остати фабрика света, копирати све могуће брендове и „красти” радна места можда би требало још једном да размисле. У протеклих пет година ритам иновација широм Кине знатно је убрзан, а креативност нације још једном предводи свет.

Кина има стратешки пројекат „мејд ин Чајна 2025”, кроз који жели да се до 2050. године наметне као прва економија света. Али не само по обиму производње, већ и по способности да произведе високотехнолошке производе. То је њен одговор на индустрију 4.0 (четврту индустријску револуцију, потпуну дигитализацију). Области на које се фокусира јесу: развој информационих технологија, роботика, ер спејс опрема за свемирска истраживања, високотехнолошка опрема за океанска истраживања, развој железнице, производња чисте енергије, штедљива возила, биомедицина и пољопривреда.

Кина је себи поставила најмање пет задатака које мора да оствари у наредних осам година. То су: потпуна дигитализација, да постане центар за иновације прерађивачке индустрије, да ојача индустријски ланац, тако да 70 одсто онога што произведе буде домаће, да фабрике буду роботизоване, како би се убрзао процес производње и постојећи скратио за око 50 одсто, да потенцира еколошки чисту производњу и хај-тек индустрију.

Професор Машинског факултета и саветник министра Петар Петровић каже да Србија може да се укључи у тај процес и да са Кином ради на развоју нових технологија и дигитализацији своје индустрије. Циљ је, како истиче, да се универзитети стимулишу да сарађују и буду усмерени на реализацију научно-истраживачких пројеката у области индустрије.

Оснивање заједничког центра

Лију Лимин, председник Кинеске асоцијације за међународне програме и размену, рекао је да би у Србији ускоро могао да буде основан заједнички српско-кинески центар за иновације и технологију.

Овај центар, први такве врсте код нас, требало би да буде повезан са новим индустријским парком, који ће кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ” градити у Београду, у близини Пупиновог моста. Фокус би био на информационим технологијама, роботици, индустрији 4.0, односно масовној дигитализацији и новим производним технологијама. Предложено је да се укључе универзитети и да се у сарадњи са кинеском страном омогући размена истраживача, професора и студената. Сличан пројекат Кинези су развили у Белорусији и дао је одличне резултате.