Srbija postaje centar za inovacije na putu svile

Tome je prethodilo nedavno osnivanje Sekretarijata konzorcijuma institucija visokog obrazovanja. Cilj je povezivanje naučnih institucija za razvoj inovacija, istraživački rad i transfer znanja i tehnologija u industriju zemalja centralne i istočne Evrope i Kine, u okviru projekta „Pojas i put”, u koji je Kina uložila 50 milijardi dolara.

Popović je naglasio da Srbija želi da se više oslanja na iskustva Kine u razvoju inovacija i primeni IT u industriji.

– Kina je jedna od zemalja koje su najdalje odmakle u procesu digitalizacije svoje industrije i inovacija. Kineski partneri mogu da nam prenesu dragocena iskustva iz oblasti digitalnih inovacija i transformacija industrijskih i proizvodnih tehnologija – rekao je Popović, naglasivši da je Kina danas nesumnjivo jedan od lidera u oblasti tehnologije i inovacija u celom svetu.

Ako Srbija postane centar za inovacije, to će privući investitore, pošto su kapital i investitori uvek tamo gde su inovacije i tehnološki razvoj, kao i startap zajednice.

Kina namerava da sarađuje sa Srbijom u oblasti inovacija, podsticanja preduzetništva i tehnološkog razvoja, bio je jasan Liju Limin. On je objasnio da su tehnološki razvoj i modernizacija industrijske proizvodnje u toj zemlji tesno povezani sa institucijama visokog obrazovanja.

– Kapaciteti za razvoj inovacija leže u našim univerzitetima. Zato je za razvoj saradnje u oblasti inovacija važna saradnja i razmena znanja između univerziteta u Kini i Srbiji – rekao je Limin.

Uspeh Kine u oblasti inovacija uopšte ne čudi, ako se zna da je drevna Kina ostvarila četiri otkrića koja su odredila njeno razdoblje – izradu papira, štampu, barut i kompas – i iz temelja promenila istoriju.

Poslednjih decenija uglavnom je bila poznata kao takozvana fabrika čitavog sveta, jer je jeftina radna snaga pokretala zapanjujući privredi rast (8.000 dolara po glavi stanovnika) i prodavala proizvode izrađene u Kini. Ali, oni koji veruju kako će Kina ostati fabrika sveta, kopirati sve moguće brendove i „krasti” radna mesta možda bi trebalo još jednom da razmisle. U proteklih pet godina ritam inovacija širom Kine znatno je ubrzan, a kreativnost nacije još jednom predvodi svet.

Kina ima strateški projekat „mejd in Čajna 2025”, kroz koji želi da se do 2050. godine nametne kao prva ekonomija sveta. Ali ne samo po obimu proizvodnje, već i po sposobnosti da proizvede visokotehnološke proizvode. To je njen odgovor na industriju 4.0 (četvrtu industrijsku revoluciju, potpunu digitalizaciju). Oblasti na koje se fokusira jesu: razvoj informacionih tehnologija, robotika, er spejs oprema za svemirska istraživanja, visokotehnološka oprema za okeanska istraživanja, razvoj železnice, proizvodnja čiste energije, štedljiva vozila, biomedicina i poljoprivreda.

Kina je sebi postavila najmanje pet zadataka koje mora da ostvari u narednih osam godina. To su: potpuna digitalizacija, da postane centar za inovacije prerađivačke industrije, da ojača industrijski lanac, tako da 70 odsto onoga što proizvede bude domaće, da fabrike budu robotizovane, kako bi se ubrzao proces proizvodnje i postojeći skratio za oko 50 odsto, da potencira ekološki čistu proizvodnju i haj-tek industriju.

Profesor Mašinskog fakulteta i savetnik ministra Petar Petrović kaže da Srbija može da se uključi u taj proces i da sa Kinom radi na razvoju novih tehnologija i digitalizaciji svoje industrije. Cilj je, kako ističe, da se univerziteti stimulišu da sarađuju i budu usmereni na realizaciju naučno-istraživačkih projekata u oblasti industrije.

Osnivanje zajedničkog centra

Liju Limin, predsednik Kineske asocijacije za međunarodne programe i razmenu, rekao je da bi u Srbiji uskoro mogao da bude osnovan zajednički srpsko-kineski centar za inovacije i tehnologiju.

Ovaj centar, prvi takve vrste kod nas, trebalo bi da bude povezan sa novim industrijskim parkom, koji će kineska kompanija „Čajna roud end bridž” graditi u Beogradu, u blizini Pupinovog mosta. Fokus bi bio na informacionim tehnologijama, robotici, industriji 4.0, odnosno masovnoj digitalizaciji i novim proizvodnim tehnologijama. Predloženo je da se uključe univerziteti i da se u saradnji sa kineskom stranom omogući razmena istraživača, profesora i studenata. Sličan projekat Kinezi su razvili u Belorusiji i dao je odlične rezultate.