Факултет међу пластеницима
Нови Пазар – Када неко хоће да докаже да је Нови Пазар израстао у велики и модеран град, обично нагласи да је то и универзитетски центар. И не мисли само на постојање Државног универзитета отвореног 2006. године и нешто старијег Интернационалног, званично вакуфа (задужбине) верника и Исламске заједнице у Србији, а незванично у власништву оснивача тадашњег муфтије ове верске заједнице Муамера Зукорлића. Јер, у овом граду постоји још неколико високошколских установа које у сваком уписном року позивају будуће студенте да се баш код њих упишу.
Разлика између два универзитета, сем у студијским програмима, јесте у томе што је Државни одмах акредитован, а Интернационални ни после 15 година од оснивања није добио званичну и трајну потврду државе да су дипломе које издаје важеће.
Оснивач Интернационалног универзитета, садашњи председник ове установе, народни посланик и председник Одбора за образовање у Народној скупштини Муамер Зукорлић не мири се са званичним образложењима Комисије за акредитацију да универзитет не испуњава услове. Сматра да је ту реч о „србијанској акредитационој мафији” и њеној намери да уништи високо образовање у Санџаку. Зато се на порталима и у медијима блиским Зукорлићу тврди да Нови Пазар и Тутин претендују да постану санџачки Оксфорд и Кембриџ, јер, како се каже, факултети и више школе ничу по канцеларијама, приватним становима и кућама. И сви брзо добијају акредитацију, коју нема једино Интернационални универзитет.
Зато је Зукорлић на једну београдску телевизију дошао наоружан двема врстама снимака. На једном је његов Интернационални универзитет у велелепној белој згради, са пространим учионицама и кабинетима, сав у сјају и мермеру. На другом снимку су истурена одељења осталих приватних, али акредитованих универзитета, у окружењу које је тешко спојиво са стицањем високих академских звања.
Као најупечатљивији пример Зукорлић наводи село Бајевица код Новог Пазара, где, далеко од града и асфалтног пута, међу пластеницима, кућама и шумом, постоји акредитовани факултет. Стрелица на путоказу то и потврђује, али не и власник и оснивач те установе Шабан Муратовић.
– Ја сам овде основао елитну основну и прву приватну средњу школу, које су и по опремљености и по успесима ђака у рангу европских школа – с поносом истиче власник и оснивач ове установе.
– А што се високих школа тиче, овде нема студената, јер реч је о консултативном центру, који омогућава студирање на даљину. Студенти овде добијају само стручне савете за припрему појединих испита и израду семинарских радова, а на испите иду на факултете са којима имамо сарадњу – каже Муратовић.
Он додаје да је власник десет одсто Универзитета у Брчком, па његов консултативни центар ради на промоцији углавом факултета са тог универзитета, али и са осталима са којима постоји уговор о сарадњи.
– Исувише дуго, око четири деценије сам у овом послу, знам прописе и никако се не бих играо са тако озбиљним стварима. Нама акредитација за консултативни центар није ни потребна – додаје.
Слична прича дочекује нас и у консултативном центру универзитета „Унион” у Новом Пазару. Ову установу Зукорлић је оптужио да нема довољно простора за студенте. Координатор консултативног центра овог универзитета Бирсена Нумановић Дуљевић такође објашњава да ова установа не подлеже ни обавези акредитације нити прописима о квадратури простора по глави студента.
– Нама је важно да су студенти задовољни квалитетом знања које добијају, али и родитељи, који у ово кризно време не морају да децу шаљу на школовање у друге градове, да им плаћају станарину, храну, превоз… Овако, студенти овде долазе на консултативну наставу углавном викендом, а све испите полажу у Београду. Зашто Зукорлић прича то што прича, не знам. Вероватно има своје мотиве који немају везе са интересом студената – каже Нумановић Дуљевић.
Истурено одељење Универзитета „Алфа” налази се на другом спрату двоспратнице у Новом Пазару, а испод студентских учионица је радиолошки центар. Зукорлић указује да су студенти све време док су на предавањима изложени штетном зрачењу.
– Радимо све по прописима, имамо све дозволе, боравак у овим просторијама није штетан, доказали су у Институту у Винчи – журно, због других обавеза, каже координаторка „Алфе” Афердита Црнишанин.
– Разумем ја муфтију (Зукорлића) што на овај начин покушава да реши свој проблем акредитације Интернационалног универзитета – каже Наил Зорнић, координатор Универзитета „Едуконс” у Тутину. Он је сагласан да би требало да се затворе сви квазифакултети који раде у неадекватним условима и разним гаражама и наводи да они овде имају само Учитељски факултет у савршеном простору, да професори долазе из Новог Сада да држе предавања, а студенти одлазе тамо да полажу испите и, као најважније, истиче да имају акредитацију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


