Град сакрио бакљу

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 10. априла – Предстојећа пекиншка олимпијада добила је већ једног индивидуалног победника – изван спортских а у оквиру безбедносних вештина – градоначелника Сан Франциска Гавина Њусома (47). Боравак и пролазак бакље игара организовао је тако да су – избегнуте уличне, политички мотивисане, драме које су је пропратиле у Лондону и Паризу. Кошкања су сведена на минимум…

На врло специфичан начин применио је древно правило да „олимпијаде обустављају сукобе”. Уместо европских „јурки”, приредио је – „жмурке”.

По његовом ванредном сценарију, проношење бакље је ишло мимо претходно најављених маршрута и сатнице – да би се „избегла наговештена реприза инцидента у престоницама Британије и Француске”.

У таквој режији, махом се није ни знало где је бакља. Репортери Си-Ен-Ена у директним укључивањима су изрицали за њих веома ретка признања – да „нису обавештени” нити могу да посведоче шта се збива с „главном ствари” глобалног спектакла, и то на њиховом, локалном, терену.

Виђен на тренутке „час тамо, час онамо”, симбол игара је прошао кроз популарни „Фриско” без већих инцидената. Из Међународног олимпијског комитета стигле су похвале да је „срећа што није било повређених” и да је то „врло добар резултат”.

Питање је, међутим, да ли Њусому тај „врло добар резултат” доноси и неку „медаљу”. Обе стране у неоствареном сукобу – имигранти кинеског и тибетанског порекла – рекле су новинарима да се осећају и као главни победници и као делимични губитници, при чему оба осећања везују за потезе градских власти, где је видну улогу одиграла и прва жена, кинеске лозе, на челу тамошње полиције – Хитер Фонг (52). „Да смо ишли унапред објављеном путањом, сигурна сам да би дошло до сукоба између полиције и демонстраната”, изјавила је, као вероватно добар познавалац кретања међу придошлицама из постојбине својих предака, локалним медијима. Добро је што је све прошло мирно, без повреда престижа домаћина Олимпијаде, прокоментарисале су окупљене присталице Пекинга. Добро је што је бакља морала да се „крије” јер то указује на „сурово понашање Кине према демонстрантима на Тибету”, оценили су подржаваоци бунтовног покрета у тој покрајини, уз које су били нобеловац Јужноафричке Републике Дезмонд Туту и филмска „звезда” Ричард Гир.

Један од најкосмополитскијих и најлибералнијих градова Америке први пут је ескивирао смисао неких од многобројних својих демонстрација – изразили су забринутост активисти за грађанске слободе. Другим појединцима је најважније, пак, то што је „избегнут хаос”.

Њусом сматра да је успео да нико не буде оштећен. „Заштитили смо и људске животе и право грађана на слободу изражавања”. Хоће рећи: најважније је да је бакља бар местимично продефиловала, да су одржане демонстрације против ње као и манифестације њој у прилог, а да се све завршило без сукоба.

Засад нема службених података „колико је кога” било међу 10.000 окупљених на траси проласка бакље. Подсећа се само да је Сан Франциско одабран да буде једина њена станица на тлу Северне Америке, због велике популације азијског порекла (трећина становника) међу којима је понајвише Кинеза, а од којих „многи исказују лојалност Пекингу”.

Спектакл је, несумњиво, био мањи од планираног, али су и предвиђани ломови били знатно испод најављиваних, још неприметнији од саме бакље. Њусомов метод би стога могао да уђе у анале – деликатних стратешких ескиважа, можда као могућни узор за решавање заоштрених спорова. У старом стилу – боље спречити него лечити, или, што би се модерније рекло, „боље избећи него задати ударце”.

У вашингтонским врховима ствари ипак иду ка већ опробаном „превентивном удару”. Најчешће се чују захтеви политичара, да Џорџ Буш бојкотује отварање Олимпијаде у Пекингу, као што су то већ најавили лидери савезничких земаља – Британије, Француске и Немачке. Оба дома парламента су усвојила резолуцију, необавезујућу, којом се од Кине тражи оно на шта она не пристаје – дијалог са далај-ламом, избеглим духовним вођом Тибетанаца, кога Пекинг оптужује за сепаратистичке тежње. Демократски председнички претенденти, Хилари Клинтон и Барак Обама, Бушу су поручили да не оде на отварање Олимпијаде ако се Кина оглуши о захтеве за поправљање ситуације у хималајској покрајини.

Бела кућа се досад противила бојкоту. Буш би баш волео да се појављивањем на Олимпијади бар донекле коригује за разне једностраности и ратоборности. У виду има, свакако, и да је Кина – с чијим се устројством идеолошки не слаже – један од највећих поседника обвезница дугова овдашње државе и највећи испоручилац јевтине робе која поприлично смирује гнев сиромашнијих слојева америчког друштва, да доприноси настојањима да се Северна Кореја одрекне нуклеарног наоружавања.

Можда је све наведено утицало да се градоначелник Сан Франциска – иако демократа, као и Клинтонова и Обама, у опозицији према Белој кући – определи за „стратешку жмурку” с бакљом. А рачуна, кажу, да постане гувернер Калифорније, што је функција коју данас држи „знамен мешања карата”, Арнолд Шварценегер, аустријски имигрант, филмски „Терминатор”, републиканац ожењен изданком демократских Кенедија…