За рудом у Србији трага 35 страних компанија

Мултинационалним корпорацијама које улажу у експлоатацију руде у Србији придружила се и канадска компанија „Невсун”, која је окончала истражне радове у околини Бора, у рејону Чукару пеки, и недвосмислено потврдила да је то најбогатије налазиште бакра на свету. Велико интересовање показали су и канадска компанија РГМИ и „Данди капитал маркетс”.

Имајући све ово у виду, не чуди што Србију у наредних неколико година очекује прави рударски бум, јер је дошло до експанзије геолошких истраживања, па већ сада наша земља има више од 220 експлоатационих и око 130 истражних поља, на којима се обављају геолошка испитивања. И то није све, јер се у скорије време очекује и отварање пет до седам нових рудника. Три рудника угља, олова и цинка биће отворена већ у наредних годину дана у околини Крупња, Пирота и Босилеграда.

И нова налазишта бакра и злата Чукару пеки код Бора и Савинац код Бољевца потврђују рентабилност производње, јер досадашња истраживања показују да у тони руде има од 20 до 30, па чак и по 50 грама злата. Лозничко лежиште нове руде јадарит, богате веома траженим литијумом и бором, јединствено је у свету. Процењује се да има резерве од 130 милиона тона литијума и више од 10 милиона тона бората. Тренутно на 130 истражних поља за разним рудама и минералима трага 35 махом страних компанија. Два капитална посла су у завршној фази истраживања – Јадар код Лознице и нова налазишта бакра и злата на југоистоку земље.

Пројекат „Јадар” је у фази студијске разраде почетка производње. Задатак новоформиране заједничке радне групе Владе Србије и светског рударског гиганта „Рио Тинто” јесте да убрза тај посао и издавање дозвола, јер је план да рудник јадарита проради најкасније 2023. године.

Упитан шта значи „бум” у рударском сектору, Александар Антић, министар енергетике, за „Политику” каже да је ово што се у последње време дешава последица неколико чинилаца.

– Пре свих, Србија располаже озбиљним геолошким потенцијалима, који су интересантни великим рударским компанијама. Све оне спремне су да улажу знатна средства у истраживања. С друге стране, Србија је услед реформи фискалне стабилизације постала интересантно место за инвестиције које се мере стотинама милиона евра. Осим тога, нови закон о рударству и геолошким истраживањима оцењен је као један од најбољих у Европи, јер пружа велике гаранције инвеститорима и предвидива правила игре од почетка истраживања до евентуалног отварања рудника – објашњава ресорни министар.

Ова рударска експанзија најпре ће се осетити кроз учешће у расту БДП-а земље, који би са садашњих 1,5 требало да порасте на три одсто.

Да је рударство нешто на шта ће Србија озбиљно рачунати у перспективи, потврдио је на Међународној конференцији о минералним ресурсима у Србији „Покретачка снага за економски развој” амбасадор Велике Британије Денис Киф, позвавши српске и британске фирме да више сарађују.

– Енглеска у сектору рударства има престижно светско искуство и најмодернију технологију и опрему. Успели смо да искористимо природне резерве минерала и тако постанемо светски призната рударска индустрија – рекао је Киф.
Др Војин Чокорило, професор на Рударском факултету у Београду, каже за „Политику” да је бум у рударству одлична и очекивана вест за Србију, јер отварање рудника враћа живот у градове у чијој ће се близини руда експлоатисати. То значи много нових радних места, запошљавање, отварање школа.

– Цео простор Карпата има много рудног блага. То значи – Румунија, Бугарска, Македонија, Србија. Племенити метали који доминирају овим налазиштима направиће европски елдорадо у наредних десет година – каже Чокорило.

С друге стране, експанзија у рударству значи довођење нових инвеститора, с тим што држава ту треба да види и своју корист кроз рудну ренту, која не би требало да буде ни астрономски висока, али ни минимална, закључује наш саговорник.