Ако ти се допада, хвала

Специјално за „Политику”
Берлин –Берлински бијенале савремене уметности припада породици младих бијенала која се последњих година инаугуришу на мапи светске уметности као референтни путокази збивања на савременој уметничкој сцени.

Пети берлински бијенале отворен је петог априла под називом „Кад ствари немају сенку”. Кустоси су Адам Шимшик из Пољске и Елена Филиповић из Њујорка. Бијенална изложба представљена је на неколико локација: У Институту савремене уметности који је и организатор бијенала (KW Institute), Новој националној галерији, Парку скулптура Berlin-Zentrum и Шинклеровом павиљону. У овим просторима представљени су радови 50 уметника. Ауторском изложбом Ренеа Блока „Едиција Блок” отворена је и нова галерија „Танас”.

Овогодишње издање бијенала, поред дневних, састоји се и из ноћних програма, који су названи: „Моје ноћи су лепше од твојих дана”. Реч је о пројектима стотинак уметника, који се одигравају на 63 локације.

Диверзитет уметничких пракса, генерација и националности одлика је и овог бијенала, а наслов „Кад ствари немају сенку” могао би се разумети као подстицај да би догађаје требало видети онакве какви заиста јесу.

„Како уметничко дело може говорити о једној посебној ствари и како се оно може односити на различите догађаје у исто време? Која су то значења или визуелне реторике кроз које једно уметничко дело комуницира са посматрачем, колико уметнички рад има способност да призове неку атмосферу или алузију, заједничка веровања и индивидуално несвесно?”

Ово је део размишљања кустоса Берлинског бијенала који су радове сместили у просторе интригантне прошлости. KW институт налази се у источном делу града и у садашњој згради раније је била смештена фабрика за производњу маргарина. Нова национална галерија у западном делу Берлина грађена је између 1962. и 1968. године по пројекту Миса ван дер Роа и остала је једна од најважнијих икона послератне модернистичке архитектуре у Берлину. Данас је један од најпосећенијих изложбених простора са вредном сталном поставком дела друге половине 20. века. Парк скулптура Berlin-Zentrum смештен је тачно на размеђи некадашњег источног и западног дела града. Група од пет уметника афирмисала је ово место као простор за одржавање разних изложби и других културних садржаја.

Највећи број радова постављен је на неколико нивоа KW института, а изложба почиње пространом инсталацијом, делом турског уметника Ахмета Огута. Реч је о простору у простору, сачињеном од правог асфалта површине 400 метара квадратних, по коме се посетиоци крећу. Рад је назван „Контрола земље“ и уметник се критички односи према моћи државе, зато што данас у Турској постављање асфалта у забаченим деловима земље не служи само за унапређивање тих крајева, него и као средство да се они ставе под контролу владе. Политичка демагогија, али и насиље и ратна пропаганда тема су серије радова Данијела Гузмана (Мексико Сити) обједињених под називом „Брутална младост”и „Како направити монструма”. Комбинујући свакодневне објекте са деформисаним портретима чланова Хитлерове владе у духу карикатура Ота Дикса или Џорџа Гроса, Гузман између осталог говори о инструментализацији младих људи у име деструктивних идеала.

Фриз црно-белих фотографија јапанског аутора Кохеија Јошијукија такође у простору KW института односи се на документарне снимке врло експлицитних сексуалних сцена из парка Чуо у Шунјуку (Јапан) где је иначе сниман и чувени филм „Истребљивач“ (1982). Фотограф је у позицији воајера, у којој се на одређен начин налази и посматрач. Упечатљив је и видео рад уметнице из Венецуеле Патриције Ескивијас која у раду „Фолклор 2” испитује везу сунца и шпанског идентитета, и њену рефлексију на католицизам и туристичку индустрију, колонизацију Северне и Јужне Америке, доводећи у неочекивану релацију чак и краља Филипа Другог (1527–1598) и Хулија Иглесијаса!

У простору Нове националне галерије доминирају инсталације, за које је обезбеђен цео први ниво. Помало непрегледна поставка почиње декоративном монументалном конструкцијом Паоле Пиви (Италија–Аљаска), сачињеном од делова драгог камења. У функцији визуелне поделе простора, ова конструкција захтева од посетиоца да најпре кроз тај рад сагледа целу изложбу. Инсталација је названа „Ако ти се допада, хвала. Ако ти се не допада, жао ми је. Свакако уживај”.

У централном делу галерије пажњу привлачи рад мексичког уметника Габријела Курија „Ствари које брину о стварима”. Нехајно пребачени делови одеће преко металне конструкције између осталог су и позив посетиоцима да остваре интеракцију одлагањем својих јакни. У парку скулптура издваја се рад Катарине Шеде, пројекат који се односи на превазилажење ограда које су делиле суседе у њеном родном селу у Чешкој, враћајући комшијама ишчезли осећај заједништва...

Његово височанство уметник

О овогодишњем издању Берлинског бијенала Анда Ротенберг, кустос из Пољске, нама позната као уметничка директорка првог међународног београдског Октобарског салона, за „Политику” каже:

„Као кустос који долази из Пољске, рекла бих да ово није баш пољски угао гледања на ствари. Чини ми се да се ова изложба надовезује на оно што је прошле године виђено у Каселу, а то је постконцептуална ревитализација заборављеног начина размишљања о уметности. Има дела и имена које видим први пут и то је за мене опет једно ново откриће. Не могу рећи да ми се све допада, али и немогуће је да вам се допадне сто одсто неке изложбе”.

Браца Димитријевић, наш уметник који живи и ствара ван земље, каже да је на овом бијеналу уочио позитиван однос кустоса према уметницима јер су дела постављена са одређеним дигнитетом. „Сва дела су видљива и нема примера да један рад омета други. На неким другим изложбама испадне да је најважније име кустоса на плакату”, каже Димитријевић.

Изложбу Берлинског бијенала не одликује нарочити квалитативни искорак ни у садржини ни у реализацији виђених радова. Оно што се на пример могло видети на претходним међународним октобарским салонима у Београду надилази креативни потенцијал овог издања Берлинског бијенала и већ започета дискусија о могућем прерастању Салона у бијеналну манифестацију могла би да исходи једном још озбиљнијом и пажљивије припремљеном изложбом којом би Културни центар Београда потврдио стечену компетентност.