Руси уче на матерњем, али не на руском језику

Тиват – Све уноснија трговина некретнинама, продаја имања, станова и породичних кућа странцима одражава се и на демографску слику у Црној Гори. Нешто што је до пре две године било незамисливо, сада је постало део црногорске свакодневице. Стране регистарске ознаке луксузних аутомобила на друмовима, радијске рекламе и билборди на руском, ресторани, агенције, чак и месечни магазин "Руска газета", који последњих неколико месеци редовно излази у Будви. Поред катастарских књига, странци су се одомаћили и у разним пословним пројектима, фирмама, компанијама и пословницама које отварају на Црногорском приморју. Доминирају неизбежни Руси који предњаче у куповини некретнина на црногорској обали од Херцег Новог до Улциња. Рибарско село Бигова у Доњем Грбљу, донедавно популарно одмаралиште Београђана, постало је упориште експанзије Руса на овом делу обале, које озбиљно конкурише залеђу Светог Стефана или туристичком насељу Крашићи на Луштици.

 Више породица из Русије је након куповине кућа и плацева одлучило да се и настани у Бигови. Неколико новопечених становница овог доњогрбаљског села већ се и породило у Котору, како би деца добила црногорско држављанство. Како незванично сазнајемо, руском таласу није могао одолети ни најпознатији становник Бигове, наш чувени глумац Бора Тодоровић који продаје своју викендицу.

Да Црногорско приморје незадрживо постаје Казабланка из чувеног филма Хемфрија Богарта у коме су као у стиху "сви странци" сведочи и чињеница да је ове школске године у школама и вртићима Тивта, Будве, Херцег Новог и Котора уписано више десетина деце са страним пасошима. Највећи талас руских досељеника у Боку, након онога после Октобарске револуције, није заобишао ни Тиват. Прозивци ученика у тиватској ОШ "Драго Миловић" одазвала се руска девојчица која од ове године похађа други и дечак који је сео у клупу седмог разреда. Како сазнајемо, родитељи су им купили кућу на Сељанову, а након тога одлучили да се и настане у најмањој приморској општини. У средњој школи "Младост" руски тинејџер је кренуо у трећи разред, а подручно одељење тиватског вртића "Бамби" у Доњој Ластви улепшале су две руске близнакиње. Занимљиво је да Кинеза у тиватским школама још нема, иако су се пре неколико година почели рађати косооки Тивћани.

И у Основној школи "Бранко Бринић" у Радовићима могу се похвалити "својим" Русима. Један је у седмом, а други у осмом разреду кртољске школе. Иако је једна од најпопуларнијих дестинација за куповину некретнина, которске школе не могу се похвалити бројем странаца у школама који је вредан спомена. "Станове и куће у Котору купили су углавном старији брачни парови, па је то и разлог што нема значајнијег броја страних школараца", тврде Которани. Просек "кваре" сестре Кира и Фреа Нелсон чији се се родитељи из Лондона преселили у Доброту. Старија сестра Фреа похађа други разред ОШ "Саво Илић" у Доброти, а млађа Кира је у тамошњем вртићу.

Најдрастичнији пример мењања демографске слике ученичке популације у Црној Гори десио се ове школске године у будванској основној школи "Стефан Митров Љубиша". Од првог до осмог разреда знање у будванској школи од ове школске године стиче чак 30 малих Руса, распоређених у скоро свим разредима. Међу њима је и десет првака који ће наставу пратити по тзв. старом програму. Према речима директорке Зденке Грубавчевић, Министарство просвете и науке због тога је означило будванску школу као прву интернационалну основну школу у Црној Гори.