ЕК против дискриминације при продаји земље странцима
Само два месеца од када је Србија пронашла модел како да дозволи али ипак и делимично ограничи продају земље странцима из ЕУ стиже упозорење због кога су се већ пронеле гласине да ћемо можда морати да мењамо прописе о земљишту.
Европска комисија пре неколико дана објавила је смернице, односно званичан списак шта се сме а шта не када је у питању заштита пољопривредног земљишта. Упозорила је да постоји низ прихватљивих механизама али да они морају да буду усклађени са европским прописима, преноси портал „Еурoактив”. Као једна од забрањених мера истиче се честа пракса да се од страних држављана захтева пријава боравка као предуслов за преузимање земље.
Комисија је подсетила да је 2015. покренула процедуре против чланица које су дискриминисале инвеститоре из других земаља и уводиле непропорционална ограничења за прекогранична улагања. Неким о тих рестриктивних мера прибегле су Бугарска, Мађарска, Летонија, Литванија и Словачка па је од њих и званично затражено да прописе ускладе са европским.
Србија се такође приликом либерализације тржишта одлучила на слично. Странцима је од 1. септембра омогућено да постану власници државне земље али један од услова сада би могао да буде споран. Наиме, по домаћим прописима од страних држављана захтева се да најмање десет година имају пријављено пребивалиште на нашој територији. Да ли се најновије упозорење Брисела може односити и на нас? Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, тврди да за Србију не могу да важе та правила. Он је за „Политику” рекао да можемо да будемо мирни и да се смернице Европске комисије не могу односити на Србију све до тренутка уласка у Европску унију.
– У сталној смо комуникацији са ЕК и они су задовољни прописима који су сада на снази. Никада нам нико није указао на неправилност нити да је нека од мера дискриминаторска – тврди Недимовић.
На основу праксе европског Суда правде Европска комисија сада државама даје јасан путоказ шта могу да ураде да би регулисале продају пољопривредног земљишта. Под прихватљивим ограничењем сматра се, рецимо, захтев да се потенцијалном купцу тражи дозвола националних власти за аквизицију или да му се ограничи површина коју купује. Државе такође могу да интервенишу и око цене земље. Међу прихватљивим је и право на „првенство куповине” чиме се одређеним категоријама купаца омогућава да конкуришу за оранице пре него што се оне понуде неком другом. То право, како се напомиње, могли би да имају купци из редова фармера који рентирају земљу коју обрађују, суседи, сувласници и држава. Са друге стране, противзаконитим се сматрају и наметања обавеза да купац сам обрађује земљу, као и забране куповина компанијама…
Комисија је подсетила да је новим смерницама одговорила на позив Европског парламента који је од Брисела тражио да донесе јасан сет критеријума за регулисање тржишта земљишта и тако обезбеди једнаке услове за све.
– Пољопривредно земљиште је оскудно и представља посебну имовину која захтева исто тако посебну заштиту. Стога неке чланице ЕУ заводе ограничења на куповину. Истовремено су стране инвестиције значајан извор капитала, технологије и знања и могу да унапреде продуктивност у пољопривреди и приступ финансирању локалном бизнису – образложила је ЕК и истакла да су прописи ЕУ о слободном кретању капитала кључни за прекогранична улагања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
