Држава организује обуку за још 900 програмера

– Нисам очекивао да ћу проћи селекцију, али успео сам чак и да завршим четворомесечну обуку за рад у програмском језику јаваскрипт на Факултету организационих наука. После тога сам био на тронедељној пракси у једној великој компанији. Изузетно сам задовољан обуком, једино је пракса могла мало дуже да траје – каже наш саговорник.

Нешто више среће имао је Ненад Настасић, који је одмах по завршетку обуке пронашао посао. Ненад је дипломирани економиста, али је годинама радио као менаџер у ноћним клубовима. Његова колегиница Милица Милојевић, дипломирани архитекта, одувек је желела да се бави програмирањем. Покушала је самостално да учи, али резултата није било.

– Захваљујући обуци савладала сам основе програмирања и могу да се бавим послом који за мене представља изазов и прилику да искажем креативност – са осмехом је изјавила Милица на пријему у Палати „Србија”, одржаном пре две вечери, поводом почетка друге фазе преквалификације за ИТ сектор.

Наставком овог програма биће обухваћено још 900 полазника, који пријаве могу испунити на порталу itobuke.rs.

Пријава кандидата већ је почела и трајаће до 5. новембра, а право учешћа имају пунолетни грађани Србије који су завршили средњу школу, али нису запослени на некој ИТ позицији дуже од шест месеци, нити су студирали дуже од две године на смеру за информационе технологије било којег факултета или више школе. Следеће недеље биће објављен јавни позив за избор школа које ће држати обуку.

На окупљању организованом у част завршетка пилот-фазе преквалификације премијерка Ана Брнабић подсетила је да ИТ сектору недостаје 15.000 људи, а да су неким компанијама неопходни баш почетници.

– Од 94 особе које су крајем августа завршиле обуку, 70 је завршило праксу, а неколико се већ запослило. Бићемо задовољни уколико 60 одсто њих добије посао. Србији недостаје армија ИТ стручњака, али тај проблем морамо решавати на дуже стазе. Повећали смо квоте на факултетима, увели програмирање у основне школе, а планирамо да изменимо наставни план и програм у средњим школама – изјавила је премијерка у Палати „Србија”. Том приликом је позвала привреднике и ИТ компаније да учествују у овом програму и да дају шансу полазницима ових курсева.

Стефан Салом, један од оснивача портала „Инфостуд”, који подржава овај програм, каже да ће фирме које им се придруже добити прилику да сарађују са талентованим људима који су већ делимично обучени и тестирани.

– Компанија ће добити прилику да прими кандидата на праксу, да види да ли је талентован, којом брзином учи и да ли логички закључује. Образовне институције које буду учествовале мотивисане су да полазницима помогну у проналаску посла јер тако подижу свој углед, а имаће и финансијску мотивацију – објашњава Салом, уз напомену да посла има чак и за људе који сами уче програмирање. Ипак, самоуки програмери морају мало више да се потруде, да ураде неки самостални пројекат, да покажу иницијативу и креативност, а одређени број послодаваца то веома цени.

Обуку кандидата плаћа држава и још се не зна колико ће коштати школарина. Школе ће добити више новца уколико њихов кандидат нађе посао у струци шест месеци или годину дана након завршетка курса. Новозапослени програмер ће, кроз порезе, вратити држави новац који је уложен у његову обуку и то за око шест месеци, уколико му плата буде бар 400 евра месечно. Истраживања указују да је просечна плата програмера већа од 1.200 евра, тако да је ова рачуница прилично реална.