„Шопија” на тромеђи

Скопље – На међународном форуму за земљорадњу, одржаном у Врању 2005. године, тадашњи министар пољопривреде Србије, Ивана Дулић-Марковић је иницирала регионалну сарадњу између Србије, Македоније и Бугарске, предложивши да се заједничким снагама ревитализује регион на тромеђи три државе.

Одушевљени предлогом, Македонци и Бугари су предложили формирање заједничке радне групе па је иницијатива убрзо постала важан пројекат у регионалној сарадњи на релацији; Ниш – Софија – Скопље.

Главни оперативац у македонском тиму, Бобан Илић, рођени Пироћанац а одомаћени Кумановац, нам је ових дана причао о детаљима пројекта која ће, ако код заинтересованих страна не спласне почетни ентузијазам, постојбину чувених сточара Шопа, учинити, поред осталог, и занимљивом туристичком дестинацијом.

–Заједнички смо дефинисали границе региона у све три земље, урадили смо мапу, регистровали све знаменитости и етничке посебности житеља тог региона, организовали смо презентацију шопског наслеђа у све три државе и сада крећемо у етапну реализацију приоритетних, послова, каже нам у једном даху господин Илић.

Нагласивши да иницијативу подржава и Немачки центар за техничку помоћ (ГТЗ), Илић прича о посебностима региона у којем је рођен, а који је, стицајем политичких и економских кретања остао најзаосталији у овом делу Европе. Само неупућенима може изгледати чудно, али регион у троуглу: Куманово, Крива Паланка, Димитровград, Трн, Трговиште има невероватне сличности, почев од поднебља, преко флоре и фауне до обичаја и вере, прича Илић и додаје:„Обишао сам цео регион и уверио седа је у све три земље стање исто, да је тешко разликовати прилике у атарима општина Крива Паланака (Македонија), Пирот (Србија) и Трн (Бугарска). Нигде нема путне и електричне инфраструктуре, села су опустела или егзистирају захваљујући старцима, али у сваком од њих има историјских знаменитости, археолошких остатака, етнолошких посебности, условаза гајење стоке и производњу еколошке хране. О природним реткостима, бањама, изворима чисте воде, ретког биља и дивљачи и да не говоримо...

У Димитровграду је лане одржан мали шопски сајам, на коме су мештани из све три земље заинтересованима, а било их је и са запада, презентирали све знаменитости, од ношње и фолклора преко алата и оруђа за свакодневну употребу до уникатних производа (качкаваља, пиротског ћилима, шопске салате).

Илић каже да се сада интезивно ради на заштити и брендирању типичних производа из домаће радиности, који су већ познати у свету, као што је то случај са млечним производима, народном ношњом и уникатним јелима.

Наш саговорник вели да постоје сви предуслови да се оживи и промовише „шопска земља”, али да треба почети од основног; изградње путева, електрификације, санирања дотрајалих кућа, а све то уз новчануи стручнупомоћ ресорних министарстава у све три државе. Илић је уверен да ће сви пројекти бити реализовани без познатог балканског отезања. Признаје да политичке промене у целом региону, избори у Србији и најављени у Македонији, мало ремете темпо реализације, али је пројекат тако конципиран да се може одвијати мимо ових околности.

Занимљиво је још рећи да су у Кривој Паланци, на североистоку Македоније већ покренули иницијативу за брендирање чувене шопске салате. Кире Дањановски, члан радне групе за брендирање „шопије”, сматра да је крајње време да се шопска салата заштити као трајно наследство етничке заједнице Шопа, чији потомци живе у региону на тромеђи између Македоније, Бугарске и Србије.

Илић нас је обавестио да су се овој иницијативи о регионалној сарадњи већ приључиле: Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Република Српска, а да су владе побројаних земаља задужиле квалификована лица за координацију свих пројеката.